Folije za pakovanje hrane – inovacije postaju standard
Strategija održivosti i zaštite životne sredine podstakla je ambalažni sektor na proizvodnju folije za pakovanje hrane koja može biti reciklabilna, kompostabilna, pa čak i jestiva
Jedna od najaktuelnijih tema današnjice jeste cirkularna ekonomija, pa samim tim i reciklaža. Kako bi kompanije u ambalažnom sektoru ispunile različite zahteve po pitanju zaštite životne sredine i smanjenja otpada, teže da postignu najviši stepen reciklabilnosti ambalaže. To se odnosi i na reciklabilna, odnosno kompostabilna pakovanja za hranu, tačnije folije, koje bi imale visoku sposobnost recikliranja.
Dobar primer može biti PA/PE (poliamid /polietilen) folija nemačke kompanije Allvac, takozvana allflex SR, pogodna za pakovanje hrane, providna i sjajna, što joj daje atraktivnost, ali isto tako je i reciklabilna. Sa jedanaest slojeva pruža visoku otpornost i lako se može oblikovati na mašinama. Razlika u odnosu na ostale folije jeste u visokoj mogućnosti recikliranja pa se tako pomenuta višeslojna folija može ponovo koristi sa stopom reciklaže od 75%.
Takođe, folija allflex SR, samim tim što je providna omogućava kupcu da vidi proizvod, štiti od vlage, vazduha, isušivanja i pogodna je za pakovanje mesa, kobasica, gotovih jela. Kompanija ističe i da folija trpi temperaturu do 100 stepeni, do četiri sata. Sertifikovana je od strane nemačkog Instituta Cyclos-HTP.
Kompostabilne folije za hranu
Sa druge strane, kompostabilne folije za pakovanje hrane takođe su sve više u upotrebi. Proizvođači ovih folija postigli su da one budu odlična prepreka za gasove i vlagu. Amaia Cowan, menadžerka razvoja za Evropu, Srednji Istok i Afriku, kompanije Futamura, objasnila je na Ambipak konferenciji da se korišćenjem obnovljivih kompostabilnih folija čuva proizvod, kao i njegova svežina.
– Mogu se koristiti i kao predivo u konfekciji, po njima se može štampati, a mogu se i bojiti. Ono što je najznačajnije, pomenute folije ispunjavaju sve kriterijume kompostiranja, pa se čak mogu kompostirati i u običnom dvorištu iza kuće – objasnila je Cowan i dodala da se plastika mora zameniti obnovljivim kompostabilnim materijalima koji se mogu reciklirati, poput NatureFlex folija.
Kompostabilne celulozne folije idealne su za pakovanje voća, povrća, mesnih ali i drugih prehrambenih proizvoda. Na našem tržištu se mogu nabaviti preko kompanije Maropack iz Ledinaca, ali kod nas one gotovo da i nisu prisutne. Glavni razlog je visoka cena ovih materijala. Znamo da su u upotrebi za pakovanje kvasca u fabrici u Senti.
Jestiva folija od algi
Kako bi se zamenila plastična folija došlo se do još jednog rešenje za pakovanje hrane – jestive folije od algi. Na ovakvu ideju došli su naučnici iz Rusije i Indije, dok je naučni časopis Journal of Food Engineering objavio da molekuli smeđih algi imaju sposobnost stvaranja folije.
– Najveća prednost natrijum alginata jeste u tome što se pretvara u tečni gel kada dospe u vodu, dok se oko 90% folije rastvori u vodi u roku od 24 časa – rekao je Rammohan Aluru, koautor istraživanja.
Folija bi bila jestiva upravo iz razloga što je pomenuti natrijum alginat jestiv biopolimer prirodnog porekla, dok autori ističu da pomenutu foliju mogu izrađivati kako proizvođači folija, tako i proizvođači prehrambenih proizvoda. Jedini uslov jeste da se pogon za proizvodnju nalazi u blizini okeana, koji je nepresušni izvor algi.
Pseudo-stabljika od banane kao alternativa plastičnoj ambalaži
Još jedan od interesantnih materijala za održivu ambalažu jeste ideja istraživača sa Univerziteta u Novom Južnom Walesu, u Australiji da se od pseudo-stabljike banane dobije alternativa plastičnim kesama i ambalaži za hranu.
S obzirom na to da se u većini slučajeva koristi samo 12% biljke banane (voće), dok se ostatak baca nakon berbe, istraživači su odvojili pseudostemu, „lažnu“ stabljiku kako bi napravili potpuno netoksičan, biorazgradiv i reciklabilan materijal. Testovi su potvrdili da se materijal organski razgrađuje nakon što su šest meseci ‘filmovi’ celuloznog materijala bili u zemlji, dok su dodatna ispitivanja pokazala da se materijal može reciklirati čak tri puta bez ikakvih promena u svojstvima.
Industrijski i tehnološki napredak, ali i svakodnevni apeli na značaj zaštite životne sredine, uspeli su da probude svest ljudi tako da danas imamo prilike da vidimo na koje sve načine možemo zameniti plastične materijale. Činjenica jeste da se promene teško prihvataju, da mogu biti skupe, ali vidimo i da se korišćenjem prirodnih, obnovljivih, materijala može postići mnogo toga.
Naslovna fotografija: Pexels.com
