BAG-IN-BOX: Ambalaža čije vreme u Srbiji tek dolazi

Za Ambipak magazin, razgovarali smo sa Goranom Gardijanom, vlasnikom preduzeća Zdravo produkt doo iz Riđice pored Sombora, proizvođača ceđenih voćnih sokova i distributera bag-in- box  ambalaže.

Među ponuđačima i korisnicima bag-in- box  ambalaže vlada stav da je ovaj tip pakovanja za tečne proizvode nepravedno zapostavljen u odnosu na ostale. Da li vreme ovog koncepta pakovanja u Srbiji tek dolazi?

Na prvo pitanje o sokovima koje proizvodi, Goran nas ispravlja i kaže: “Mi ne pravimo sokove mi cedimo voće!! Malo nas je na tržištu koji iskreno i sa uverenjem istrajavamo u proizvodnji ceđenih sokova. Kod nas je Sveto Trojstvo ništa ŠEĆER ništa VODA ništa KONZERVANS!!! Tu kompromisa nema.”

Razjasnili smo dakle, da se radi o vrhunskim i kvalitenim voćnim proizvodima, spakovanim u specifičnu ambalažu još uvek na našem tržištu nedovoljno zastupljenu.  

Zbog čega ste se odlučili da sokove pakujete u bag-in-box ambalažu?

Naši sokovi u kombinaciji sa bag-in-box ambalažom predstavljaju najbolju vezu. Ovo je potvrda i način da se po pristupačnijoj ceni približimo potrošačima. Ova kategorija sokova obično je u staklu i košta 2 do 4 puta više, a kupca uslovljava da je mora brzo popiti.

Opišite nam ovaj tip ambalaže, s aspekta tehničkih karakteristika i zdravstvene ispravnosti i gde je nabavljate?

U pitanju je višeslojna kesa načinjena od prehrambeno ispravnih materijala sa slavinom. Ključ svega je slavina koja propušta sok a da pri tom vazduh ne ulazi. Kako? Lako, kesa je fleksibilna stvaranjem podpritiska (vakum) sok ostaje bez kontakta sa vazduhom i na taj način može da se čuva i preko 100 dana na sobnoj temperaturi nakon otvaranja.

Pored proizvodnje sokova mi smo i ovlašteni uvoznici i distributeri bag-in-box ambalaže hrvatskog proizvođača sa kojim imamo korektnu saradnju više od 6 godina.

Među ponuđačima i korisnicima bag-in-box  ambalaže vlada stav da je ovaj tip pakovanja za tečne proizvode nepravedno zapostavljen u odnosu na ostale. Koje su, prema vašem mišljenju,  prednosti bag-in-box pakovanja u odnosu na češće upotrebljavanu ambalažu za voćne sokove?

Transportabilnost, niža cena, manji prostor za lagerovanje prazne ambalaže, niži CO2 footprint, reciklabilna 100%, laka za upotrebu i deci od 3 godine, ekonomična sa stanovištva da se roba ne može pokvariti nakon otvaranja.

Kako reaguju kupci na bag-in- box? Nismo navikli na ovaj tip pakovanja…

Reakcije su dijametralno suprotne. Od frenetičnog oduševljenja idejom starom 60 godina do sumnjičavosti i omalovažavanja.

Smatrate li da je potrebna edukacija tržišta? Kako se ova ambalaža kotira na drugim tržištima?

Apsolutno da treba. Samo je to mukotrpan i skup proces, a meni kao malom proizvođaču finansijski resursi su ograničeni. U kombinaciji sa slabom kupovnom moći građana, dovodi nas do stanja u kojem je danas bag-in-box u Srbiji.
U Hrvatskoj, Mađarskoj pa i Rumuniji, za koju je uvek slovilo da je iza nas, danas je bag-in-box opšte prisutan i svakodnevnica.

Završili ste primenjenu umetnost, koliko Vam je to pomoglo u dizajnu ambalaže za vaše sokove?

Samo donekle. U svakom slučaju mogu ravnopravnije da razgovaram sa dizajnerima kada se donose bitne odluke.

Kako se Zdravo produkt sokovi mogu nabaviti?

U Beogradu zasad samo u Cash&Carry PLUS marketu iza “Zmaj” pumpe. HoReCa objekte snabdevamo direktno. Naravno tu je i online prodavnica na našem sajtu www.zdravoprodukt.rs

A kako je nastala bag-in-box ambalaža?

Kao što je pomenuo gospodin Gardijan, bag-in-box sistem pakovanja nastao je pre otprilike 60 godina i vezuje se za ime Thomas Angove, proizvođača vina iz Australije koji je 1965. godine svoje vino plasirao u bag-in-box ambalaži i tom prilikom je pantentirao.  Svoj izum je zasnovao na vrećici koju su koristili mehaničari za čuvanje i transport kiseline za akumulatore.

Angrove je svoje vino upakovao u polietilensku kesu od 4.5l koju je obložio kartonom i plasirao u maloprodaju. Kesa je imala poseban dodatak kojim bi se zatvorila nakon što bi se izlila potrebna količina vina i tako se sačuvao ostatak do sledeće upotrebe.

Nakon toga, 1967. godine, Charles Malpas takođe iz Australije patentirao plastični nepropusnu slavinu zavarenu na metaliziranu plastičnu kesu unutar kartonske obloge.

Sredinom sedamdesetih bag-in-box koncept proširio se i na pakovanje mineralnih voda i sokova, a 2003. godine jedna kalifornijska kompanija upakovala je svoja visokokvalitetna  vina u ovaj tip ambalaže.

Bag-in-box je pogodan kao ambalaža za različite tečne proizvode  kao što su sokovi, vina i ostala alkoholna pića, mleko, sirće, razni koncentrati za HORECA segment. Kod nas se još uvek stidljivo koristi u komercijalne svrhe i za sada je to najviše bio slučaj pakovanja vina nižeg ranga kvaliteta dok se u svetu sve više koristi, pored očuvanja kvaliteta sadržaja, i zbog elemenata ekološke održivosti i reciklabilnosti ka čemu svet generalno stremi.