Koliko su bezbedne štamparske boje i UV inicijatori na ambalaži za hranu?
Pod određenim uslovima UV inicijatori ili foto-filteri na ambalaži mogu da dospeju u upakovanu hranu i tada ona može postati nebezbedna za ljude.
Ambalaža mora da obezbedi očuvanje svih nutritivnih svojstava upakovane hrane
Ambalaža mora da obezbedi očuvanje svih nutritivnih svojstava upakovane hrane, da je zaštiti od raznih mehaničko-fizičkih, hemijskih i mikrobioloških uticaja kao i da privuče potrošace. Ambalaža takođe, mora da sadrži sve neophodne podatke o hrani kao i slike ili grafičke prikaze koji će privući i zadržati već odane kupce određenog proizvoda. Pakovanje svakako treba da izazove prijatne emocije koje podržavaju kupovinu i konzumiranje proizvoda. Međutim, ukoliko sama ambalaža izgleda nekvalitetno, neatraktivno, izbledelo ili oštećeno, stiče se utisak da je i sama upakovana hrana takva, iako to ne mora uvek da bude tačno.
Da bi ambalaža oslikavala kvalitet proizvoda koriste se štamparske boje i lakovi koji podržavaju kvalitet proizvoda. Štampa na ambalaži se uvek nalazi na strani koja nije u kontaktu sa hranom. Boje i lakovi za ambalažu sadrže mnogo različitih supstanci ali one ne smeju prelaziti u upakovanu hranu.
Dnevna svetlost tj. njen deo spektra, UV zračenje, često može uticati na promenu boje ambalaže i tada i sam proizvod postaje postaje neprivlačan za kupce. Zato se koriste jedinjenja, koja se nazivaju UV inicijatori ili foto-filteri, i skoro uvek se koriste za štampu na ambalaži. Ova jedinjenja su veoma korisna zato što omogućuju da boje na ambalaži budu stabilne odnodno da ne izblede tokom stajanja na rafovima, u magacinima, u domaćinstvima, tokom celokupnog roka trajanja samog proizvoda. Najčećšće koriste jedinjenja iz grupe benzofenona.
Međutim, pod određenim uslovima UV inicijatori ili foto-filteri mogu da dospeju u upakovanu hranu i tada ona može postati nebezbedna za ljude.
Plastika i staklo su dobar primer barijere kroz koju je skoro nemoguće da ova jedinjenja pređu u hranu. Čak i kada se na plastičnoj ili staklenoj ambalaži nalaze zalepljene etikete one su odlični materijali koji onemogućuju migraciju bilo kojih supstanci u unutrašnjost ambalaže. Međutim, papir i karton nisu dobra funkcionalna barijera, ukoliko nemaju sloj plastike na površini koja je u kontaktu sa hranom. Zbog toga je veoma važno da papirna i kartonska ambalaža imaju štampu iz koje ne migriraju štetna jedinjenja.
Neke studije su otkrile prisustvo štamparskih boja u prehrambenim proizvodima još 80-ih godina XX veka.
Benzofenon i 4-metilbenzofenon su najčešće korišćena jedinjenja kao UV-filteri, u štamparskim bojama za pakovanje hrane. U 2009. godini, nakon otkrivanja 4-metilbenzofenona u žitaricama za doručak, Evropska komisija je zatražila od EFSA hitan savet o rizicima po ljudsko zdravlje u pogledu ovih hemikalija. U početku, usvajajući oprezan pristup zbog ograničenog vremena i dostupnih podataka, EFSA je ukazala da se zdravstveni problem ne može isključiti za neku decu koja su redovno jela žitarice za doručak kontaminirane 4-metilbenzofenonom u najvišim prijavljenim nivoima. Međutim, u svojoj sveobuhvatnijoj proceni rizika objavljenoj u maju 2009. godine, stručnjaci EFSA-e su zaključili da nema zdravstvenih rizika od kratkotrajne konzumacije žitarica za doručak kontaminiranih 4-metilbenzofenonom na prijavljenim nivoima. Procena EFSA je zasnovana na izloženosti i toksikološkim podacima za sličnu supstancu benzofenon za koju je CEF Panel odredio podnošljivi dnevni unos (TDI) od 0,03 mg po kilogramu telesne težine.
Međutim, EU je, kasnije, identifikovala više jedinjenja koja imaju ulogu UV filtera, i njihovu migraciju ograničila na 6 mg/kg hrane, a samog benzofenona na 0,6 mg/kg hrane (COMMISSION REGULATION (EU) No 10/2011 of 14 January 2011 on plastic materials and articles intended to come into contact with food).
2020. godine EFSA je objavila i mišljenje o još jednom jedinjenju iz grupe benzofenona (BTDA) i zaključila da nije bezbedan za ljude i ograničila njegovu migraciju na maksimalnih 50 μg/kg hrane.
Ali, nekoliko godina ranije, EU je donela uredbu o dobroj proizvođačkoj praksi za metrijale i predmete koji dolaze u kontakt sa hranom (COMMISSION REGULATION (EC) No 2023/2006 of 22 December 2006 on good manufacturing practice for materials and articles intended to come into contact with food) i u Prilogu 1 jasno dala uputstva proizvođačima kako da postupaju sa štamparskim bojama i štampanim površinama prilikom proizvodnje polugotove i gotove ambalaže za hranu.
Napominje se da štampane površine ne smeju biti u kontaktu sa hranom niti da propuštaju supstance u hranu u količinama većim od dozvoljenih. Takođe, prilikom proizvodnje, štampana površina ne sme dolaziti u kontakt sa površinom koja je predviđena za kontakt sa hranom kako ne bi došlo do otiskivanja boje. Međutim, osim za folije koje se proizvode u obliku “valjka” i tako namotavaju do formiranja ambalaže, štampana ambalaža koja je u obliku posuda najčešće se nakon proizvodnje pakuju i skladište “jedna u drugu”. Tako često dolazi do prenosa supstanci sa štampane, spoljašnje površine jedne posude, na unutrašnju površinu druge posude i tako se kasnije prenešene boje i UV filteri nađu u hrani.
Sa ovim problemom su se susreli nekoliko naših proizvođača i izvoznika hrane, u zemlje EU a regulativa Republike Srbije nije usaglašavana i inovirana više od 40 godina, te kod nas nije prepoznatljiv.
Ambalaža od reciklirane plastike ili kartona
Problem sa štamparskim bojama i UV filterima se kasnije nadovezuje i na bezbednost ambalaže za hranu od reciklirane plastike ili kartona. Ukoliko se reciklira štampana plastika ili karton, nemoguće je da se u samom materijalu kasnije ne nađu ova štetna jedinjenja a onda vrlo lako da pređu u hranu. Zato je za proizvodnju svih materijala i predmeta za hranu najbezbednije koristiti nereciklirane sirovine ili sirovine koje su iz odobrenih postupka recikliranja.
Obzirom da su jedinjenja iz grupe benzofenona štetna po zdravlje ljudi i njihova se toksičnost I uticaj na zdravlje, kao i metabolizam, i dalje istražuje, izuzetno je važno je da se ne nađu u hrani.
Autor: Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista snitarne hemije
Naslovan fotografija: Pikist/free photo
