Borba između profita i zdravlja – hoćemo li živeti bez plastične ambalaže?
Da li će Ujedinjene nacije uspeti u svojoj nameri da smanje ili okončaju svakodnevnu upotrebu plastike i plastične ambalaže i šta pokazuju najnovija istraživanja, koliko mikroplastika utiče za zdravlje ljudi?
Godinama unazad se priča o negativnom uticaju plastične ambalaže ne samo na životnu sredinu, već i na zdravlje ljudi. Ujedinjene nacije jasno su definisale Ciljeve održivog razvoja kroz 17 teza kako bi sprečile siromaštvo, zaštitile životnu sredinu i klimu i osigurali ljudima mir i prosperitet. Jedna od bitnih tema je, svakako, izloženost ljudi hemikalijama i negativnim efektima plastičnog otpada, ali, da li će borba između profita i zdravlja ljudi uroditi plodom?
Posdećanja radi, godinama unazad stručnjaci upozoravaju na opasnost svakodnevnog korišćenja plastičnih čaša i flaša, a opasnost se nalazi u mikroplastici koju neminovno unosimo u svoj organizam. Takođe, čaše koje imaju visok nivo BPA (bisfenol) predstavljaju pretnju za imunološki sistem jer topla voda oslobađa pomenute čestice iz plastičnih posuda. Mimo toga, ukoliko se iste čaše ili flaše koriste tokom celog dana, a ne ispiraju se, njihovi rubovi će biti prepuni klica koje unosimo u organizam.
Prema izveštajima The Vashington Posta i ProPublica, rastuća upotreba fosilnih goriva koja se uglavnom koriste za proizvodnju plastike za jednokratnu upotrebu, izbacila bi u vazduh 800 tona toksičnih hemikalija što bi udvostručilo ili čak utrostručilo nivo zagađivača koji izazivaju karcinom.
U tekstu objavljenom u časopisu Obstetrics & Gynaecology 7. septembra 2022, Jessica Trowbridge i koautori sa Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku su tvrdili da su fosilna goriva „zajedničko ime“ za klimatske promene, izlaganje hemikalijama i negativnih efekata po zdravlju žena i dece. U tekstu se navodi da hemikalije u plastici, poput ftalata, mogu povećati rizik od prevremenog porođaja, što je najjači faktor rizika za smrtnost novorođenčadi.
Ukoliko se iste čaše ili flaše koriste tokom celog dana, a ne ispiraju se, njihovi rubovi će biti prepuni klica koje unosimo u organizam.
Podrška Ujedinjenim nacijama
Jedan potencijalno veliki doprinos globalnom smanjenju izloženosti petrohemiji je Globalni sporazum o okončanju zagađenja plastikom (poznat i kao Ugovor UN o plastici). Prvi sastanak Međuvladinog pregovaračkog odbora zakazan je za kraj novembra 2022. Dok se pregovarači pripremaju, od ključne je važnosti da se podrže merljiva rešenja za zagađenje plastikom zasnovana na dokazima.
Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) objavila je 24. septembra 2022. otvaranje nove kancelarije „zadužene za unapređenje ekološke pravde i građanskih prava“. Ovo uključuje „smisleno uključivanje svih ljudi u razvoj, primenu i sprovođenje zakona, propisa i politika životne sredine bez obzira na rasu, boju kože, nacionalno poreklo ili prihode“.
Svetski fond za divlje životinje (WWF) i Fondacija Ellen Macarthur nastavljaju da rade na podršci radu Ujedinjenih nacija. Najavili su koaliciju od 85 organizacija za stvaranje „zajedničke vizije za efikasan i ambiciozan” sporazum. Preduzeća koja učestvuju, finansijske institucije i nevladine organizacije slažu se da sporazum mora uključivati „smanjenje proizvodnje i upotrebe plastike kroz pristup cirkularne ekonomije, povećan promet neophodne plastike i smanjenje mikro i makroplastike koja dospeva u životnu sredinu“.
Šta kažu istraživanja?
U članku objavljenom 9. septembra 2022. u časopisu Science of the Total Environment, Huier Chen i koautori sa Kineskog univerziteta Jiliang, Hangdžou, Kina, istraživali su oslobađanje mikroplastike iz čaša za jednokratnu upotrebu. Naučnici su kupili 90 čaša za jednokratnu upotrebu napravljenih od polipropilena (PP), polistirena (PS) ili papira obloženog polietilenom (PE), i punili ih 20 minuta sa vodom od 10, 40, 70 ili 95 °C . Nakon toga, analizirali su vodu na oslobođene čestice. Iako nije pronađena razlika u oslobađanju mikroplastike, istraživači su naveli da bi više temperature i gazirana pića poboljšali oslobađanje mikroplastike. Upotreba čaša po drugi put pokazala je da se ispuštanje mikroplastike u vodu smanjuje tokom ciklusa upotrebe.
Guanyu Zhou sa Univerziteta Sichuan, Kina, i koautori su, takođe, analizirali oslobađanje i unos mikroplastike u organizam, iz čaša za jednokratnu upotrebu. U svom članku objavljenom 13. septembra 2022. u časopisu Journal of Hazardous Materials, naučnici su istakli da su analizirali PP, polietilen tereftalat (PET) i PE čaše 10 brendova u Čengduu, Kina. Čaše su punili dejonizovanom vodom u različitim periodima (1-30 min) i držali ih na različitim temperaturama (sobna temperatura, 5 °C, 60 °C). Na osnovu rezultata, autori su procenili da pijenje iz plastične čaše svakih četiri do pet dana dovodi do gutanja između 37.613 i 89.294 mikroplastike godišnje. Objasnili su da je jedna od mera za smanjenje kontaminacije mikroplastikom „pranje plastičnih čaša pre upotrebe“.
Države snose odgovornost
Plastic Soup Fondacija nedavno je prijavila državu Holandiju da je svetski lider u izvozu plastike, po glavi stanovnika. Veliki deo plastičnog otpada iz EU i UK se šalje preko Holandije u mnoge zemlje, uključujući 70 miliona kg u Indoneziju i 64 miliona kg u Vijetnam.
Turska takođe dobija izvoz plastičnog otpada iz EU. Izveštaj Human Rights Vatch-a objavljen 21. septembra 2022. dokumentovao je „zdravstvene uticaje recikliranja plastike na radnike u objektima i stanovnike koji žive u blizini objekata“. Radnici u reciklažnim postrojenjima u Turskoj „često dolaze iz neke od najmarginalizovanijih populacija u Turskoj, uključujući decu radnika, izbeglice i migrante bez dokumenata“. Human Rights Vatch izjavljuje da „iako se često reklamira kao pozitivna, ekološki prihvatljiva praksa, recikliranje plastike može predstavljati značajnu pretnju ljudskim pravima i životnoj sredini“.
Činjenica je da nije dovoljno donositi samo zakone, propise i predloge, već se mora menjati svest ljudi. Pitanje je koliko Ujedinjene nacije mogu uticati na odluke država i stati na put zahtevima tržišta, jer se u 21. veku najviše gleda profit. Bez obzira na negativne uticaje plastike po zdravlje ljudi, teško da ćemo u skorije vreme živeti bez nje.
Naslovna fotografija: Pikist.com/Free foto
