Ekološka osvešćenost i primena Zelene agende – izazovi za korisnike i proizvođače ambalaže
Za Ambipak magazin pišu: Veljko Davidović/Biljana Lazarević (Casa Forte)
Pored standardnih KPI (key performance indicators) pomoću kojih se prati operativni učinak u preduzeću na relaciji planirano/realizovano, uvode se SPT (sustainable performance targets) koji će pratiti ostvarenje ciljeva održivog poslovanja. Troškovi ambalaže su uvek bili predmet analiza i kao KPI i sada kao SPT. Uloga ambalaže je mnogostruka. Kaže se da odelo ne čini čoveka, a da li ambalaža čini proizvod?
Prema Pariskom sporazumu, svaka zemlja mora da utvrdi, planira i redovno izveštava o doprinosu koji preduzima za ublažavanje globalnog zagrevanja. Pariski sporazum (Accord de Paris) je sporazum u okviru Ujedinjenih nacija (UNFCCC) o ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju i finansijama, potpisan 2016. godine.
Dugoročni temperaturni cilj Pariskog sporazuma je da održi porast globalne prosečne temperature do 2 °C iznad predindustrijskog nivoa i da se nastavi sa naporima da se porast ograniči na 1,5 °C. To bi trebalo uraditi smanjenjem emisija što je pre moguće, kako bi se u drugoj polovini 21. veka postigla ravnoteža između antropogenih emisija i gasova sa efektom staklene baste.
Takođe, Pariski sporazum ima za cilj da poveća sposobnost prilagodjavanja negativnim uticajima klimatskih promena i učini da finansijski tokovi budu u skladu sa niskim emisijama stakleniih gasova i razvoju koji je otporan na klimu.
SPT – sustainable performance targets – indikatori ostvarenja ciljeva održivog poslovanja
U kontekstu stimulacije primene zelene agende, interesantan je pojam ABC enviromental kategorije, kategorije zagađivača u privredi saglasno određenim kriterijumima i u skladu sa tom kategorijom banke bi trebalo da donose odluke o podršci preduzećima (da/ne), ali i visini kamatne stope za kredite (smanjenje/povećanje). Pored standardnih KPI (key performance indicators) pomoću kojih se prati operativni učinak u preduzeću na relaciji planirano/realizovano, uvode se SPT (sustainable performance targets) koji će pratiti ostvarenje ciljeva održivog poslovanja.
Troškovi ambalaže su uvek bili predmet analiza i kao KPI i sada kao SPT.
Dok je u ranijem periodu fokus bio na jeftinoj nabavci ambalažnog repromaterijala, smanjenju škarta i otpada pri pakovanju, sada se pomera prema zaštiti planete i usklađivanju sa zelenim principima, ambalaži koja sadrži više od 70% kartona izrađenog od drvenih vlakana-obnovljivog izvora (Balans jogurt npr).
Kaže se da odelo ne čini čoveka, a da li ambalaža čini proizvod?
Uloga ambalaže je mnogostruka. Pakovanje je završni deo procesa proizvodnje, ambalaža štiti proizvod od uticaja različitih spoljnih faktora, omogućuje jednostavnu distribuciju i praktičnu manipulaciju, ali treba biti tako dizajnirana da privuče pažnju potrošača, uz sve to uklopljena u budžet i principe održivog poslovanja.
U prehrambenoj industriji uvodi se sve savremenija ambalaža različitih sistema pakovanja, a na tržištu postoji širok asortiman ambalažnog materijala.
Brojne su aktivnosti javnih institucija, banaka, kompanija, udruženja u cilju podizanja svesti o smanjenju zagađenja, emisije CO2 i time uzrokovanim klimatskim promena, globalnom zagrevanju
Kina je 2021 godine objavila plan za smanjenje plastičnog otpada. Plan obuhvata proširenje kapaciteta za reciklažu, promociju „zelenih“ plastičnih proizvoda, smanjenje preterane upotrebe plastike u sektoru pakovanja i povećanje količine otpada koji će biti spaljen, zabrana proizvodnje veoma tankih plastičnih kesa, kao i proizvoda za ličnu negu koji sadrže plastične mikrogranule. Mera koja je izazvala najviše pažnje javnosti je povećanje količine otpada koji će biti tretiran u spalionicama. Cilj do 2025. godine je da dnevno bude spaljeno 800,000 tona otpada i da se na ovaj način spreči da plastični otpad završi u životnoj sredini, pogotovo u okeanima. Kritičari kineskog plana su zabrinuti zbog povećanih emisija gasova staklene bašte, kao i oslobađanja toksičnih gasova. Inače, Kina godišnje proizvodi više od 60 miliona tona plastike, a stopa recikliranja je 30%, prema zvaničnim informacijama.
SAD su najveći generator plastičnog otpada, ali je Indija ta koja baca najveće količine plastike u okean. U SAD se proizvede 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje, dok Indija u okean ispusti 126,500 tona, navodi se u izveštaju objavljenom 2021 godine, britanske kompanije Raja.
Indija, Kina i Indonezija su tri najveća zagađivača okeana plastikom
Što se tiče plastičnog otpada koji završava u okeanima, Kina je drugi najveći zagađivač i odgovorna je za 70,700 tona plastike godišnje. Treće mesto zauzima Indonezija, koja svake godine u okean baci 56,300 tona plastičnog otpada.
Maersk, integrisana logistička kompanija za transport, podržava čišćenje okeana, pomoću brodova za skupljanje otpada, ali poput spalionica u Kini i ova akcija ima i negativne reziduale-zagrevanje okeana usled rada brodskih motora.
Neki od načina smanjenja potrošnje plastike u svakodnevnom životu je zamena tankih plastičnih kesa papirnima ili višekratnim platnenim cegerima u marketima i njihova naplata, zamena jednokratnih čaša za kafu i plastičnih flaša za vodu posudama koje se mogu koristiti više puta, korišćenje čvrstih sapuna umesto tečnih koji se pakuju u plastičnu ambalažu, priprema hrane kod kuće ili služenje u restoranima brze hrane u višekratnom posuđu umesto kupovine obroka upakovanih u plastiku.
U Evropskoj uniji (EU), plastika za jednokratnu upotrebu, poput slamki, plastičnih čaša, pribora za jelo, kesa, balona i kutija za pakovanje hrane čine 70% otpada u morima i na plažama. Usvojena je Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu, a rok za njenu primenu u državama članicama bio je 3. jul 2022 godine.
PROČITAJTE JOŠ: Evropski parlament predlaže zabranu izvoza plastičnog otpada u zemlje u razvoju
Velika Britanija će do kraja 2023 godine zabraniti upotrebu platičnog posudja pribora za jelo u restoranima, hotelima i gde god se prodaje hrana za poneti, objavilo je Ministarstvo za životnu okolinu i poljoprivredu Engleske. U Francuskoj je ova uredba već na snazi od 01.januara 2023 godine. U svim restoranima brze hrane (McDonalds, KFC, Burger King itd.) je zabranjeno služenje u plastičnom priboru za jelo, ali ovu meru još uvek niko ne primenjuje usled investicionih troškova u mašine za pranje sudja, bez obzira na kazne inspekcije.
Korišćenje višekratne plastične ambalaže umesto ambalaže za jednokratnu upotrebu omogućava značajno smanjenje emisija CO2. Višekratnom plastičnom ambalažom se smanjuje stvaranje čvrstog otpada za 86%, zahvaljujući njenom dugoročnom veku trajanja, činjenici da je u potpunosti reciklabilna i da se može koristiti od 30 do 120 puta pre nego što se izbaci iz upotrebe usled trošenja, oštećenja ili promena u dizajnu. Na primer, američki lanac supermarketa koji koristi višekratnu plastičnu ambalažu za samo 20% godišnje isporuke svežih namirnica u vrednosti od pet miliona američkih dolara uštedeće 110,000 – 240,000 dolara godišnje. Ako sve svoje isporuke prebaci na višekratnu plastičnu ambalažu, taj isti lanac supermarketa će smanjiti svoje troškove za dodatnih 1,2 – 3,6 dolara miliona godišnje prema navodima svetskog dobavljača višekratne plastične ambalaže IFCO.
Ekološka osvešćenost i primena Zelene agende nije samo podizanje svesti i izmena navika već i značajna investicija i samo uz stimulativne i pragmatične mere može biti i implementirana.
Autori: Veljko Davidović/Biljana Lazarević (Casa Forte)
Naslovna fotografija: Pixabay.com/freephoto
