Evo koje su sve države u Evropi uvele depozitni sistem i zašto
Uz depozitni sistem stopa reciklaže ambalažnih pakovanja može dostići 90%
Održivi razvoj, reciklaža, smanjenje otpada nisu samo više ideje za koje se kompanije odlučuju u kontekstu društvenog odgovornog ponašanja, već postaju obavezujuće kroz nova zakonska rešenja koja regulišu količinu reciklirane ambalaže kao i procenat recikliranog materijala koji treba da se nađe u svakom novom ambalažnom pakovanju.
Evropska Unija je novim zakonskim regulativama pred sebe postavila visoke ciljeve po ovom pitanju, a da podsetimo da se i Srbija opredelila da u oblasti zaštite životne sredine prati preporuke EU, a to je – da do 2030. godine reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada, dok proizvođači višeslojne a kartonske ambalaže je potrebno da ispune cilj od 90% sakupljanja do 2030. godine kako promoviše ACE (The Alliance for Beverage Cartons and the Environment).
Na ovom putu smanjenja ambalažnog otpada države su u prethodnim godinama tražile najefikasnija rešenja, a primetno je povećanje uvođenja depozitnog sistema za povrat ambalažnih pakovanja zbog svoje efikasnosti i rezultata koje daje. Ovaj sistem podseća na nekada poznat „kaucioni sistem“, koji podrazumeva da za svaku vraćenu ambalažu potrošač dobija deo novca nazad, a mesto povrata je često i mesto kupovine, ali i benzinske pumpe i slična mesta.
Na osnovnu zvaničnih podataka, koje je objavio Senseo, globalni lider u oblasti pametnih rešenja upravljanja otpadom, vidi se da države koje su uvele depozitni sistem (DRS) u kombinaciji sa sistemom produžene odgovornosti proizvođača (EPR) imaju značajno višu stopu reciklaže u odnosu na one koje primenjuju isključivo EPR.
U Hrvatskoj višeslojna kartonska ambalaža ulazi u depozitni sistem
Zahvaljujući odličnim rezultatima koje daje depozitni sistem za prikupljanje ambalažnog otpada, koji povećava stopu reciklaže i do 90%, sve više država se odlučuje za uvođenje DEPOZITA ne samo za PET i aluminijumske limenke, već i staklenu ambalažu, a prvi put u Evropi u Hrvatskoj je usvojna regulativa za uvođenje višeslojne kartonske ambalaže u depozitni sistem od 1.1.2027.
Upravo iz ovog razloga kompanije okupljene u Alijansi za cirkularna pakovanja, koju čine lideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja u Srbiji (Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging, Smurfit Kappa) zalažu se da nova zakonska rešenja, na kojima se trenutno radi, preuzmu uspešne prakse država u Evropi kao i da usvoje preporuke koje im je dala nezavisna studija Eunomia, a to je da se zajedno sa sistemu produžene odgovornosti proizvođača uvede Depozitni sistem za sve materijale.
Od ukupno 28 država koje su uvele ili koje su u fazi uvođenja DEPOZITNOG SISTEMA, sa teritorije Evrope zajedno sa Turskom, podaci pokazuju da je sve više država koje uključuju staklenu ambalažu, ukupno 18: Belgija, Hrvatska, Danska, Finska, Grčka, Island, Malta, Rumunija, Estonija, Nemačka, Mađarska, Latvija, Litvanija, Francuska, Poljska, Španija, Poljska.
Šta uvođenje depozitnog sistea može da znači za Srbiju?
Alijansa navodi da je ovo ključno pitanje kako iz ugla ekologije, kako bi se smanjio ambalažni otpad, ali i kada je reč o ekonomiji. Naime ukoliko Srbija ne ispuni „standarde“ EU, ako se domaći zakoni ogluše na preporuke proizvođača ambalažnih pakovanja da novi zakoni stvore uslove za sakupljanje dovoljne količine ambalažnog otpada koji će se reciklirati, dovodi se u pitanju da li će ambalaža proizvedena u Srbiji biti konkurentna, što može uticati na prodaju, izvoz, proizvodnju u Srbiji, radna mesta, kao i na spoljno-trgovinsku razmenu.
U februaru 2020. godine objavljen je Nacrt izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu ali je javna rasprava usled pandemije prekinuta. Ovim Nacrtom predviđeno je uspostavljanje sistema depozita za jednokratnu ambalažu od plastike, stakla i aluminijuma u cilju postizanja nacionalnih ciljeva i razvoja sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Alijansa podržava takav stav sa akcentom da DEPOZIT treba da obuvati sve materijale pa i višeslojnu kartonsku ambalažu.
U Alijansi podsećaju da su, 2018. godine, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i Univerzitet u Novom Sadu objavili Istraživanje potencijalnih depozitnih sistema za pakovanje pića. U tom istraživanju stoji preporuka da se u DEPOZIT uvrste sledeći materijali tj ambalaže: plastične flaše (PET itd.), KAN (aluminijum/čelik), jednostrano staklo, staklo koje se može ponovo puniti, dok su kategorije proizvoda pod depozitom: bezalkoholna pića, voda, pivo, alkoholna pića sa niskim sadržajem etanola, sokovi, koncentrati sokova i nektari.
Na osnovu svega ovoga zaključak je da bi se postigli ekološki i ekonomski standardi, sve ukazuje na to da je, depozitni sistem prikupljanja ambalažnog otpada za sve materijale za jednokratnu ambalažu za piće, najbolje dugoročno rešenje za Srbiju. Sva druga rešenja mogu imati negativne ekonomske, a pre svega ekološke posledice.
Izvor: Alijansa za cirkularna pakovanja/promo
