Regionalni uspeh reciklažnih zvona: Sakupljanje staklene ambalaže povećano za 90%

Postavljanje 1.400 reciklažnih zvona povećalo je sakupljanje otpada od stakla za čak 90% u 16 gradova i opština zemalja koje su učestvovale u projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ – Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji.

Završna konferencija projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, pod sloganom „Zvono te zove, recikliraj staklo“ održana je 14. decembra 2022. godine sa ciljem da se predstave rezultati projekta, ali i ukaže na prepreke sa kojima se susreću Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija. Zvona su postavljena za domaćinstva i HORECA sektor.

– Ovim događajem krunisan je pionirski poduhvat i dvogodišnje nastojanje da se u praksi pokaže kako se širom regiona može uspostaviti održiv sistem za reciklažu staklene ambalaže, da se promovišu principi cirkularne ekonomije i da se doprinese očuvanju sredine – rekla je na početku konferencije izvršna direktorka NALED-a, Violeta Jovanović.

Ona je istakla da nas podaci opominju i da je pred nama veliki izazov s obzirom na to da je EU postavila cilj da se do 2025. godine reciklira čak 70% ambalaže od stakla.

– Do 2030. taj procenat će biti povećan na 75%. Naše zemlje su još daleko od ispunjenja tog ambicioznog zadatka jer se u Srbiji reciklira tek oko 44% količina stavljenih na tržište, u Severnoj Makedoniji oko 30%, a u BiH samo 12%. Najveća prepreka je finansijska neodrživost uspostavljanja sistema reciklaže jer nijedna od naše tri države nema fabriku za reciklažu stakla do finalnog proizvoda, osim nekoliko postrojenja za mlevenje pa se taj otpad najčešće izvozi u Bugarsku i Hrvatsku – istakla je Jovanović.

U okviru projekta donirano je preko 1.000 reciklažnih zvona za odlaganje staklene ambalaže čime je omogućeno da skoro 4 miliona građana, u 16 gradova i opština u regionu pokaže koliko su spremni da i sami doprinesu očuvanju životne sredine. Na taj način prikupljeno je skoro 1.300 tona stakla što je duplo više nego 2019. godine.

-Nemačka razvojna saradnja brojnim inicijativama podržava zemlje u regionu kako bi se unapredilo upravljanje otpadom, podstakao razvoj cirkularne ekonomije i ekonomije koja je klimatski neutralna sa idejom da se dostignu ambiciozni ciljevi Evropske unije do 2030. godine. Ovim projektom postavljeni su temelji za smanjenje troškova reciklaže, obrade i ponovne upotebe staklenog otpada u regionu – rekla je direktorka GIZ-a u Srbiji, Daniela Funke.

U okviru ovog projekta, u Srbiji je povećano sakupljanje staklenog ambalažnog otpada u četiri opštine za 90%, postavljanjem najpre 600 zvona u Varvarinu, Kragujevcu, Nišu i Somboru. Time je sakupljeno 600 tona stakla.

– Kasnije su nam se pridružili Beograd i Novi Sad sa postavljanjem 200 zvona te se nadamo da ćemo imati isto tako dobre rezultate. Svakako, potrebno je postavljanje još više zvona u Republici Srbiji i podizanje sakupljanja staklenog ambalažnog otpada u delu komunalnog otpada. Postavljanje zvona je početak procesa jer je onda neophodno raditi na edukaciji građana, sakupiti što veće količine i napraviti da ta zvona budu efikasna i optimalna – navela je izvršna direktorka Sekopak-a Violeta Belanović Kokir i dodala da, ukoliko bi se uspostavio sistem sakupljanja ambalažnog otpada u Srbiji, procena je da bi se moglo sakupiti preko 20.000 tona staklene ambalaže iz domaćinstava.

Na konferenciji je istaknut i značaj uključivanja u proces staklare u Paraćinu, u punom njenom kapacitetu, čime se vidi rešenje za optimizaciju lanca vrednosti.

– Paraćin je definitivno razvojna šansa, ne samo za Srbiju već i za zemlje regiona. To bi bio dobar podsticaj razvoju reciklaže, kako u našoj zemlji tako i u S. Makedoniji, Crnoj Gori, BiH. Time bi se dala mogućnost da se ovaj otpad reciklira u postrojenju koje je bliže nego što su postojeća – objasnila je Kristina Cvejanov, regionalni ekspert.

Rezultati projekta u Severnoj Makedoniji i BiH

Oko 15.000 tona staklene ambalaže godišnje se generiše u S. Makedoniji. Na početku projekta bilo je postavljeno 850 kontejnera, a do kraja ove godine biće ih oko 2.000 postavljenih.

– U vreme trajanja projekata duplirali smo količinu stakla koje smo sakupili. Trenutno imamo 1350 kontejnera, a skupljamo oko 2 hiljade tona, što je manje nego što smo očekivali. Tu vidimo prostor za rast, kako da povećamo selekciju i recikliranje stakla. Naš cilj je da na hiljadu građana imamo bar jedno zvono za reciklažu stakla – rekao je izvršni direktor Pakomak-a, Filip Ivanovski.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, generalna direktorka Ekopak-a Amela Hrbat navela je da je stopa reciklaže podignuta za 26% čime je postignut zadati cilj.

– Zahvaljujem se našim partnerima i nadam se da je ovo početak jedne velike saradnje svih učesnika projekta i da će ovakvih projekata biti i dalje – zaključila je Hrbat.

Da li je porasla svest našeg društva

Za potrebe projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, agencija IPSOS sprovela je istraživanje o tome kako su građani reagovali na efekte kampanje i na sam projekat. Rezultati su pokazali da je najčešći razlog neodvajanja otpada nedostatak uslova za odlaganje (59% u Republici Srbiji, 62% u S. Makedoniji, a 64% u Bih) i nedostatak navika (18% u RS, 13% u SMK i 16% u BiH). Sa druge strane, glavna motivacija građana za reciklažu jeste blizina i dostupnost reciklažnih kontejnera.

Zvona za reciklažu staklene ambalaže, prema istraživanju, koristilo je 31% od ukupnog broja ispitanika u Srbiji, 23% građana u Severnoj Makedoniji, a 19% ispitanika u BiH. Time je poslato 1268 tona ambalažnog stakla na reciklažu tokom prethodnih 12 meseci. Zaključak je da svest građana raste, da je veliki deo ispitanih građana počeo da koristi reciklažna zvona, kao i da menja navike što je bio jedan od glavnih ciljeva projekta.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ pokrenula je Nemačka razvojna saradnja (GIZ), sa operaterima ambalažnog otpada – Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije. Takođe, Apatinska pivara podržala je projekat i nabavku kontejnera sa 150.000 evra.