UPRAVLJANJE AMBALAŽNIM OTPADOM: Ispunjeni nacionalni ciljevi Republike Srbije
Na osnovu prikupljenih podataka, Agencija za zaštitu životne sredine, objavila je Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom za 2021. godinu, koji pokazuje da su nacionalni ciljevi RS ispunjeni kako za ponovno iskorišćenje otpada, tako i za reciklažu ambalažnog otpada.
S obzirom na to da upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom ima veoma izražen ekološki, društveni, socijalni i ekonomski značaj, pomenuta analiza pokazuje da Srbija kao zemlja napreduje, ali da je neophodno još intenzivnije uključivanje stanovništva, pravnih lica, kao i javnih komunalnih preduzeća.
Predviđeni opšti ciljevi upravljanja ambalažnim otpadom u 2021. godini bili su 62% za ponovno iskorišćenje otpada, a 57% za reciklažu otpada. Međutim, podaci su pokazali da su svi operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom, u prethodnoj godini, premašili ciljeve – 63,7% za iskorišćenje, a 61,1% za reciklažu ambalažnog otpada.
Dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom ima sedam operatera – Sekopak, Ekostar pak, Delta-pak, Cenex, Tehno eko park, Ekopak sistem i Uni eko pak. U prethodnoj godini, pomenutih sedam operatera višilo je upravljanje ambalažnim otpadom za 1924 lica ili preduzetnika.
Dalji planovi Vlade Srbije
Uredbom o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2020-2024. godine, Vlada Republike Srbije utvrdila je konkretne ciljeve koji se odnose na količinu ambalažnog otpada koji je neophodno ponovo iskoristiti, količinu sirovina u ambalažnom otpadu koje je neophodno reciklirati, količinu pojedinih materijala u ukupnoj masi reciklažnih materijala u ambalažnom otpadu koju je, takođe, neophodno reciklirati.
Za 2023. godinu predviđeno je da pomenuti ciljevi budu 64% za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada, a 59% za reciklažu, dok će se u 2024. godini povećati za jedan procenat, odnosno, iznosiće 65% i 60%.
Značaj reciklaže i na koji način tome prisutpa EU
Iako se naziva ambalažni otpad, u suštini, to nije otpad, već grupa novih resursa, tačnije sekundarnih sirovina. Do sada je već poznato da je za razgradnju jedne konzerve od aluminijuma potrebno pet stotina godina, a da se, na primer, preradom jedne tone aluminijumskih limenki može uštedeti energija od 90% do 95%.
PET ambalaži je potrebno 100 godina da se raspadne, a plastične flaše na deponiji zauzimaju 32% prostora. Sa druge strane, staklo bačeno na deponiji se nikad neće razgraditi, a može se reciklirati neoraničen broj puta. Značaj reciklaže se ogleda i u tome što se recikliranjem jedne tone starog papira može sačuvati 17 stabala u prirodi.
Drugačija praksa se može primetiti u zemljama Evropske unije, u kojima se kroz različite podsticajne mere subvencioniše prerada ambalažnog otpada, kao i njegova primena u proizvodnji novih proizvoda. Primena reciklabilnih materijala dovodi do snižavanja cena novih proizvoda, kao i povećanja konkurentnosti proizvođača na tržištu. Međutim, preduzeća koja mogu, a ne koriste reciklabilne ambalažne materijale se dodatno oporezuju.
Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine možete pogledati detaljan Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim.
Naslovna fotografija: Unsplash/Stefan Kostić
