Uvođenje reciklirajuće ambalaže i efikasno upravljanje ambalažnim otpadom – obaveza do 2030. godine

Održivi razvoj, zaštita životne sredine i potreba za obezbeđenjem zdravlja ljudi zahtevaju povećanje sadržaja recikliranog materijala u ambalaži i efikasno upravljanje ambalažnim otpadom

Potreba za obezbeđenjem zdravlja ljudi i odgovornijem odnosu prema zaštiti životne sredine, zahteva sve veće povećanje sadržaja recikliranog materijala u ambalaži koja se koristi u svim oblastima života i rada. Ovakvi stavovi posebno su prepoznati kada je u pitanju ambalaža koja se koristi za hranu i piće. Specifičnost sadržaja plastičnih i drugih materijala koji se koriste kao ambalaža za pakovanje hrane neretko može uticati i na kvalitet namirnica koje se koriste.

Predlog Evropske komisije je da se do 2025. godine najmanje 65% težine celokupnog ambalažnog otpada treba da se reciklira

Ambalaža od recikliranih materijala dodatno smanjuje troškove poslovanja

Korišćenje plastične ambalaže predstavlja jedno od najkontroverznijih pitanja kome se posvećuje posebna pažnja. Evropska komisija je još 2015. godine ukazala na značaj unapređenja dizajna ambalaže koji bi doprineo smanjenju troškova upravljanja otpadom. Pre svega, misli se na korišćenje materijala u svakodnevnom životu, a koji bi omogućili reciklažu i efikasnije upravljanje otpadom. Prema ovoj direktivi, predlog Evropske komisije je da se do 2025. godine najmanje 65% težine celokupnog ambalažnog otpada treba da se reciklira. Ciljvi reciklaže koje treba ostvariti do 31. decembra 2025. godine su:

  • 50% plastike,
  • 25% drveta,
  • 70% crnih metala,
  • 50% aluminijuma,
  • 70% stakla, i
  • 75% papira i kartona.
Ambalaža koja se lako reciklira ili ambalaža koja se može ponovo koristiti – cilj do 2030. godine

Prepoznajući neophodnost reciklaže ambalažnih pakovanja, Evropska komisija donela je odluku da do kraja 2030. godine u primeni bude samo ona plastična ambalaža koja se može reciklirati ili ponovo koristiti. Cilj ovakve odluke zasniva se na ideji da se sva plastična ambalaža prikuplja, reciklira a zatim transformiše u nove materijale koji će se koristiti za proizvodnju ambalaže i pakovanje proizvoda.

U Strategiji za upravljanje ambalažnim otpadom, Srbija se usklađuje sa ciljevima koje je postavila Evropska unija

Prioriteti u recikliranju ambalaže za hranu i piće

Upotreba reciklirane plastike za proizvodnju ambalaže za hranu i piće smatra se prioritetom u očuvanju bezbednosti hrane i pića. Imajući to u vidu, Evropska komisija u saradnji sa Evropskom agencijom za bezbednost hrane usvojila je listu bezbednih reciklirajućih materijala koji se mogu koristiti u proizvodnji ambalaže za pakovanje hrane i pića.

PROČITAJTE JOŠ: BIOPLASTIKA: Sve što nismo znali – vrste, bezbednost, reciklaža, biorazgradnja

Sve veći broj kompanija na svojim pakovanjima ističe da je ambalaža koja se koristi za pakovanje hrane napravljena od recikliranih materijala. Usvajanjem nove Strategije za upravljanje ambalažnim otpadom, Srbija se obavezala na delimično ispunjenje ciljeva koje je postavila Evropska unija, i to na reciklažu otpada ukupne težine:

  • 32% plastike,
  • 52% metala,
  • 49% stakla,
  • 60% papira.

Da bi se ovakvi ciljevi ostvarili, neophodno je povećati svest o potrebi korišćenja materijala i sirovina koji se mogu reciklirati. Zemlje EU moraju primeniti i nova pravila obračuna za izveštavanje o ispunjenosti novih ciljeva reciklaže. Posebno, potrebno je dodatno pažnju usmeriti na kreiranje strateških rešenja kojim bi se doprinelo boljoj implementaciji Direktive EU u nacionalno zakonodavstvo.


Naslovna fotografija: Vlad Vasnetsov /Pixabay

Podeli na društvenim mrežama: