Zaustavljanje „greenwashinga“: Kako EU reguliše lažne „zelene“ tvrdnje?

Evropska unija ima za cilj da stane na put „zelenoj“ prevari – greenwashingu, kada kompanije tvrde da su ekološkije nego što zaista jesu, i pruži više informacija potrošačima o trajnosti proizvoda koje kupuju.

Pre nekoliko dana Evropski Paralamet objavio je vest o učinjenom još jednom koraku ka ograničenju ekoloških prevara potrošača kojima mnoge kompanije pribegavaju, ističući svoje proizvode kao ekološke, biorazgradive, „zelene“ i sl. a da to oni zaista nisu. Kako bi bolje zaštitila prava potrošača, EU je promovisala odluke koje su prijateljske prema životnoj sredini i stvorila cirkularnu ekonomiju koja ponovo koristi i reciklira materijale, dok Evropski parlament radi na ažuriranju postojećih pravila u vezi sa poslovnim praksama i zaštitom potrošača.

Zabrana „greenwashinga“

Prirodno, eko, ekološki prihvatljivo… Mnogi proizvodi imaju ove oznake, ali vrlo često ove tvrdnje nisu dokazane. EU želi da se uveri da su sve informacije o uticaju proizvoda na životnu sredinu, trajnosti, popravljivosti, sastavu, proizvodnji i upotrebi potkrepljene proverljivim izvorima.

Šta je „greenwashing?

Praksa davanja lažnog utiska o ekološkom uticaju ili koristima proizvoda, što može dovesti u zabludu potrošače.

Da bi to postigla, EU će zabraniti:

• Opšte ekološke tvrdnje na proizvodima bez dokaza
• Tvrdnje da proizvod ima neutralan, smanjen ili pozitivan uticaj na životnu sredinu jer proizvođač nadoknađuje emisije
• Oznake održivosti koje se ne zasnivaju na odobrenim sertifikacionim šemama ili nisu uspostavljene od strane javnih vlasti
• Promovisanje trajnosti proizvoda

EU Parlament želi da se osigura da potrošači potpuno shvataju period garancije tokom kojeg potrošači mogu zatražiti popravku neispravnih proizvoda o trošku prodavca. Prema zakonu EU, proizvodi imaju garanciju od minimum dve godine. Ažurirana pravila za zaštitu potrošača uvode novu oznaku za proizvode sa produženim periodom garancije.

EU će takođe zabraniti:

• Reklamiranje dobara koja imaju dizajnerske karakteristike koje mogu smanjiti vek trajanja proizvoda
• Davanje neutemeljenih tvrdnji o trajnosti u pogledu vremena ili intenziteta upotrebe u normalnim uslovima
• Predstavljanje dobara kao popravljivih kada to nisu

Nakon odobrenja Saveta, članice EU imati 24 meseca da implementiraju Direktivu u svoje nacionalno zakonodavstvo.

Šta je prethodilo usvojenoj Direktivi?

U martu 2022, Evropska komisija je predložila  ažuriranje pravila EU o potrošačima kako bi podržala zelenu tranziciju. U septembru 2023, Parlament i Savet postigli su privremeni dogovor o ažuriranim pravilima.

Poslanici su odobrili sporazum u januaru 2024, dok Savet takođe treba da ga odobri. Zatim će države članice EU imati 24 meseca da implementiraju ažuriranje u svoje nacionalno zakonodavstvo.

Šta još EU čini kako bi promovisala održivu potrošnju?

EU radi na drugim projektima s ciljem zaštite potrošača i promocije održive potrošnje:

Zelene tvrdnje: EU želi da zahteva od kompanija da potkrepljuju ekološke tvrdnje korišćenjem standardne metodologije

• Ecodesign: EU želi da uvede minimalne standarde u razvoju proizvoda kako bi gotovo svi proizvodi na njenom tržištu bili održivi, trajni i ekološki prihvatljivi
• Pravo na popravku: EU želi da garantuje pravo potrošača da poprave proizvode i promoviše popravku umesto odbacivanja i kupovine novih proizvoda.

Odobrenje Direktive od strane Saveta i objava u Službenom glasilu predstavljaju sledeće korake, nakon čega će države članice imati 24 meseca za implementaciju direktive u nacionalno zakonodavstvo.

Izvor: European Parliament
Foto: Pikist.com