Kako je upotreba bisfenola A u ambalaži regulisana u Srbiji?

Veliki broj zemalja EU su zabranile ili strogo ograničile upotrebu BPA za materijale za kontakt sa hranom gde spada i određena ambalaža, dok u Srbiji ne postoji slična zabrana

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) ponovo je, nakon privremenog predloga iz 2015. godine donela Nacrt naučnog mišljenja o bisfenolu A i predložila dodatno smanjenje dozvoljene granice dnevnog unosa u organizam sa 4 mikrograma na 0.04 nanograma. Za Ambipak magazin, o upotrebi bisfenola A i regulativi u Srbiji, piše Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista snitarne hemije sa 30 godina iskustva u oblasti ispitivanja predmeta opšte upotrebe.

Bisfenol A (BPA) je hemikalija koja se koristi za proizvodnju polikarbonatne plastike, koja se može koristiti za izradu određenih materijala koji su u kontaktu sa hranom, kao što su dozatori, flašice za vodu ili proizvodi za proizvodnju hrane, dečije flašice, cucle, a BPA se nalazi i u unutrašnjem sloju limenki za piće i drugih konzervi a koristi se i u  proizvodnji termalnog papira za štampanje fiskalnih računa. Možemo zaključiti da vrlo često  u svakodevnom životu dolazimo u kontakt sa ovom supstancom. Kako je upotreba bisfenola regulisana u Republici Srbiji?

Termalni papir

U Republici Srbiji je sadržaj bisfenola A (BPA) u termalnom papiru regulisan  Zakonom o hemikalijama („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 92/2011, 93/2012 i 25/2015) i  Pravilnikom o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet I korišćenje hemikalija („Sl. glasnik RS“, br. 90/2013, 25/2015, 2/2016, 44/2017, 36/2018 i 9/2020) tako da je posle 30. juna 2020. godine zabranjeno  stavljanje u promet termalnog papira, koji se uglavnom koristi za fiskalne račune, kopiranje i štampanje, a koji sadrži 0,02 % (m/m) ili više bisfenola A.

Za ovu oblast nadležno je Ministarstvo za zaštitu životne sredine koje  kontroliše sprovođenje propisa koji se odnosu na ovu oblast.

Ministarstvo zdravlja je zaduženo za predmete opšte upotrebe u šta spadaju: materijali i predmeti u kontaktu sa hranom uključujući i proizvode namenjene odojčadi i deci mlađoj od tri godine za olakšavanje hranjenja i ambalaža, igračke, kozmetički proizvodi, materijali i predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom, odnosno sluzokožom bilo da se narušava ili ne narušava njihov integritet, detergenti, biocidi i druga sredstva za opštu upotrebu i održavanje higijene, duvan, duvanski proizvodi, pribor za upotrebu duvanskih proizvoda, elektronska cigareta i drugi sistemi za inhaliranje pare sa ili bez nikotina.

Igračke

Pravilnik o bezbednosti igračaka  („Sl. glasnik RS“, br. 78/2019) koji je podzakonski akt Zakona o predmetima opšte upotrebe  („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) ograničava migraciju Bisfenola A u igračkama za decu mlađu od 36 meseci na 0,04 mg/l (granica migracije). Ispitivanje mora biti u  skladu s metodama utvrđenima u EN 71-10:2005 i EN 71-11:2005.

Materijali i predmeti za kontakt sa hranom

Bisfenol A (BPA) se može naći u i predmetima i materijalima za kontakt sa hranom i tako migrirati u hranu a tako dospeti u organizam. Ova pojava može biti veoma štetna po zdravlje.

Poznato je dejstvo bisfenola A kao endokrinog ometača (delimično ili potuno imitria hormone). Tako BPA ima uticaj na endokrini sistem, naročito kod male dece, ali može imati i uticaj na kardiovaskularni, metabolički, nervni, imunološki reproduktivni i nervni sistem, ali se smatra i da je potencijalno kancerogeno jedinjenje.

Naučna istraživanja su pokazala da se izloženost bisfenola A može dovesti u vezu sa neurološkim poremećajima kod dece.

Iz ovih razloga veliki broj zemalja EU su zabranile ili strogo ograničile upotrebu BPA za materijale za kontakt sa hranom. Brlo često se na samim proizvodima, najčešće od plastike,  može naći oznaka “BPA free” ili slične oznake čime  proizvođači jasnije naglašavaju da u proizvodnji ovih predmeta nije korišćen bisfenol A.

Foto: Pikist.com

Bisfenol A (BPA) je jedinjene koje se u koristi u proizvodnji polikarbonatnih plastika i epoksidnih smola (unutrašnji premazi kod lakiranih limenki ili lakiranih zatvarača, poklopaca).

Polikarbonat je plastika koja je vizuelno slična staklu pa se zato često koristi za proizvodnju ambalaže, naročito flašica i balona za vodu, i posuđa, ali i za zaštitne delove kaciga, kompakt diskove pa čak i u stomatologiji-za kompozitne plombe.

Polikarbonat nema svoju oznaku, pa se na predmetima najčešće označava trouglom sa brojčanom oznakom 7 ili skraćenicom PC.

Od 2011. godine je u EU zabranjane proizvodnja flašica za hranjenje beba od polikarbonata, pre svega zbog evidentirane migracije bisfenola A, tako da se više ovi proizvodi skoro i ne mogu naći na tržištu.

Međutim svi ostali predmeti za kontakt sa hranom se mogu proizvoditi od polikarbonata. Takođe, obzirom da se lakirane limenke i lakirani poklopci veoma mnogo proizvode I koriste, a moraju u unutrašnjosti biti zaštićeni lakom, koji je načešće na bazi epoksidnih premaza-postoji realna opasnost da bisfenol A iz takvih premaza migrira u hranu.

Zbog toga je jako važno da se ispituje migracija BPA iz materijala I predmeta za kontakt sa hranom, adekvatnim model rastvorima koji simuliraju određene vrste hrane. Ispitivanje mora biti sprovedeno na adekvatno odabranoj temperaturi, tokom određenog vremena kontakta sa model rastvorom.

Ambalaza za hranu
Foto: Sagar Chaudhray/Unsplash
Kako je upotreba bisfenola A regulisana u Srbiji?

Regulativa u Republici Srbiji, za materijale i predmete za kontakt sa hranom (posuđe, pribor, ambalaža i sl) ne reguliše posebno migraciju bisfenola A. Iako je aprila 2019. god. na snagu stupio Zakon o predmetima opšte upotrebe  („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019), na žalost, Pravilnik o materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom uključujući i proizvode namenjene odojčadi i deci mlađoj od tri godine za olakšavanje hranjenja i sisanja, umirivane i spavanje, kao i ambalažu za pakovanje hrane i predmeta opšte upotrebe, nije još uvek donešen. Iz tog razloga još uvek je važeći Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet („Sl. list SFRJ“, br. 26/83, 61/84, 56/86, 50/89, 18/91, 60/2019 – dr. pravilnik i 78/2019 – dr. pravilnik), čije odrednice za materijale za kontakt sa hranom su uglavnom iz 1983. godine. Međutim u ovom Pravilniku, kao i u Zakonu o predmetima opšte upotrebe navedeno je da ovi predmeti ne smeju da ugroze zdravlje ljudi odnosno ne smeju otpuštati sastojke štetne po zdravlje ljudi.

Obirom da je ovo uopšten zahtev, teško se može reći da je prepoznat značaj  i da se u svim laboratorijama u Republici Srbiji, koje ispituju bezbednost materijala i predmeta za kontakt sa hranom, naročito od polikarbonatne plastike i  lakiranih limenki i poklopaca, ispituje migracija bisfenola A. 

Pored toga, navedeni važeći Pravilnik, ne definiše uslove ispitivanja migracije štetnih supstanci, od čega zavise i rezultai ispitivanja a samim tim i procena bezbednosti ispitivanih predmeta.

Ali, član 19. Stav 1.  Zakona o predmetima opšte upotrebe  („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) koji glasi: “Ne dovodeći u pitanje relevantno zakonodavstvo u oblasti predmeta opšte upotrebe, u svrhu procene zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti predmeta opšte upotrebe, mogu se primeniti mere zasnovane na naučnim principima, srpskim, evropskim i međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, u obimu koji je neophodan da se zaštiti život i zdravlje ljudi i zaštita životne sredine”, omogućava primenu relevantnih stručnih saznanja i u našim laboratorijama.

Samo dobro edukovani stručnjaci u akreditovanim i ovlašćenim laboratorijama, od strane Ministarstva zdravlja, koje se bave ispitivanjem materijala i predmeta za kontakt sa hranom i koji prate i primenjuju  regulativu EU i sva objavljena stručna saznanja i mišljenja, mogu adekvatno da ispituju migraciju bisfenola A i da izvrše procenu bezbednosti ispitanih proizvoda, kako oni koji nisu bezbedni ne bi dospeli na tržište ili bili korišćeni.

Zbog toga je jako važno da se harmonizuje rad i ispitivanja u svim laboratorijama u R Srbiji, posebno za migraciju bisfenola A, kako se na tržištu i u upotrebi ne bi našli predmeti koji su nebezbedni. Takođe je važna i edukacija stručnjaka koji sprovode ispitivanja, kako bi bili upoznati sa regulativom EU koja je nedvosmisleno definisala uslove ispitivanja plastičnih predmeta za kontakt sa hranom kao i migraciju bisfenola A, dok se u Republici Srbiji ne donese Pravilnik koji je predviđen da bude usaglašen sa regulativom EU.


Izvor: Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista snitarne hemije
Naslovna fotografija: Pikist.com

Podeli na društvenim mrežama: