AMBALAŽA ZA HRANU: Bezbednost, materijali i reciklaža

Ambalaža za hranu, obzirom na potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje, zahteva posebnu pažnju i u pogledu izbora materijala i aditiva a potreba za postizanjem funkcije održivosti, nameće dodatne mere opreza i nalaženje inovativnih rešenja za reciklažu.

Ambalaža  je omogućila razvoj trgovine hranom, dostupnost i na područjima gde se ona ne proizvodi, duži rok hrane i izložene informacije o upakovanom proizvodu.

Ambalaža štiti proizvod tokom transporta, skladištenja, prodaje i čuvanja hrane. Ona čuva fizički integritet hrane i štiti je od hemijske ili mikrobiološke kontaminacije. Takođe omogućava štampanje deklaracije i svih drugih informacija bitnih kupcu.

Najčešći korišćeni materijali za ambalažu za hranu su različite vrste plastike, uključujući plastiku na biološkoj bazi i biorazgradivu plastiku, papir i karton, metal, staklo i razni višeslojni materijali. Ovi materijali se koriste i u međusobnim kombinacijama ali i u kombinaciji sa premazima, lakovima, štamparskim bojama i lepkovima.

Bezbednost ambalaže za hranu

Pored svih pogodnosti koja ambalaža pruža, ona može predstavljati i potencijalni rizik po bezbednost upakovane hrane, a samim tim i po ljudsko zdravlje. Određene supstance ili metali mogu migrirati u hranu  iz ambalaže, ukoliko se u njoj nalaze. Tako postaju deo hrane koju jedemo ili pijemo. Ovaj proces se naziva hemijska migracija. Za određena jedinjenja ili metale dobro je poznata njihova toksičnost i uticaj na ljudsko zdravlje. Međutim, za neke nije to poznato ili je u fazi istraživanja.

Veliki broj faktora utiče na hemijsku migraciju iz ambalaže u hranu, posebno sastav materijala i vrsta hrane koja je upakovana, rok trajanja hrane, uslovi pakovanja i skladištenja. Zato nije svaki materijal za ambalažu jednako rizičan. Veoma je važno znati savstav i svojstva materijala, a samim tim moguće je predvideti hemijsku migraciju i razumeti njihov mogući uticaj na zdravlje. Laboratorijsko  ispitivanje ambalaže, uz simuliranje uslova upotrebe, daje neophodne podatke o bezbednosti ambalaže.

Reciklaža ambalaže za hranu

Ambalaža se najčešće pretvori u otpad nakon kratkog perioda kad je u upotrebi. Recikliranje je najbolja opcija kako bi se smanjila količina otpada i rasipanje resursa, Ali da bi se uopšte reciklirali materijali, potrebni su efikasni procesi prikupljanja i sortiranje otpada.

Međutim ni svi materijali nisu reciklabilni potuno niti se od svake vrste ambalaže može recikliranjem proizvesti materijal koji je pogodan za ponovnu upotrebu za kontakt sa hranom. To pre svega zavisi od vrste materijala od kojeg je izrađena ambalaža kao i od drugih upotrebljenih komponenti.

Reciklirani materijal može imati nešto drugačije karakteristike, boju ili miris. Pored toga, hemijska bezbednost može biti promenjena jer se u recikliranom materijalu mogu naći  opasne supstance koje je nemoguće izbeći. Takođe, u sam proces  recikliranja može dovesti do pojave novih opasnih supstanci koje mogu nastati razgradnjom materijala ili povezivanjem dve ili više supstanci u novo jedinjenje. Sve ovo doprinosi povećanom riziku po bezbednost i upotrebu recikliranog materijala.

Svi materijali se tako mogu razvrstati u tri grupe, prema tome kako se mogu recikirati i od njih proizvesti nova ambalaža za hranu.

• PRVU GRUPUčine materijali koji se beskonačno mogu recikirati. Svojstva ovih materijala i hemijska bezbednost ambalaže, za kontakt sa hranom, ostaju na visokom nivou nakon ponovljenih ciklusa reciklaže.

Ovakvi materijali su metal i staklo. Oni ne menjaju svoja svojstva tokom reciklaže. Mogu se reciklirati beskonačan broj puta, a reciklirani materijali su hemijski bezbedni kao i nereciklirani materijali, i kao takvi su pogodni za proizvodnju ambalaže za hranu. Međutim, iz tehničkih razloga vrlo često se i ovim materijalima, tokom recikliranja, dodaju određene količine materijala koji nije bio korišćen.

PROČITAJTE JOŠ: INOVACIJA: Novi biorazgradivi, antimikrobni materijal za pametno pakovanje hrane

Recikliranje metala i stakla su procesi koji zahtevaju veliku količinu energije. Međutim, staklo se lako i efikasno može očistiti i dezinfikovati, što ovaj materijal čini idealnim za ponovnu upotrebu.

• DRUGU GRUPU čine materijali koji se ograničen broj puta mogu reciklirati  i tom procesu se moraju preduzeti određene mere kako bi se od njih mogla proizvesti ambalaža za hranu, koja je bezbedna.

Ovi materijali zahtevaju dodavanje nekorišćenog materijala i posebne, dodatne mere u procesu recikliranja kako bi se dobio kvalitetan materijal koji je i hemijski bezbedan.

Pravi primeri su PET ambalaža  (polietilen tereftalat) i papir i karton. Za njihovo recikliranje postoje već poznati i efikasni procesi. Međutim i u toku njihove reciklaže moraju se preduzimati određene mere kako se proizveli materijali koji su bezbedni za ponovnu upotrebu kao ambalaža za hranu. Ukoliko to nije moguće, ovakvi materijali se mogu koristiti, ali u kombinaciji sa bezbednim materijalima koji su onda barijera između recikliranog materijala i hrane. Dalje, ovakva kombinacija materijala utiče na njihove buduće tokove reciklaže.

I pored svih navedih mera i zahteva, ovi materijali se mogu reciklirati samo u određenom broju ciklusa.

• TREĆA GRUPA su materijali koji se uopšte ne mogu reciklirati i upotrebiti tako za novu ambalažu za hranu. Ovi materijali se recikliraju i dalje koriste za drugu namenu ili se uopšte ne recikliraju.

Svojstva materijala ili procesi reciklaže su takvi ,da nije od njih nije moguće proizvesti ambalažu za hranu. Izuzev plastične ambalaže napravljene od PET-a, druge vrste plastične ambalaže, uključujući i bioplastiku, ne mogu se reciklirati u novu ambalažu za hranu. Razlog su ili nepostojanje efikasnog procesa razvrstavanja i recikliranja ili rizik od moguće hemijske migracije opasnih supstanci u hranu. Međutim recikliranjem se mogu proizvesti materijali i ambalaža koja se može koristiti za druge predmete, u građevinarstvu ili poljoprivredi.

U zemljama EU, može se upotrebljavati reciklirana plastika, za proizvodnju predmeta za kontakt sa hranom, samo iz odobrenih procesa recikliranja od strane EFSA-e (Evropska agencija za bezbednost hrane) – (COMMISSION REGULATION (EC) No 282/2008 of 27 March 2008 on recycled plastic materials and articles intended to come into contact with foods and amending Regulation (EC) No 2023/2006).

Višeslojna ambalaža za hranu, koja se satoji od slojeva različite plastike ili plastike i drugih materijala gotovo da se ne može reciklirati. Slojevi su slepljeni različitim vrstama lepkova i veoma ih je teško odvojiti.

Trenutno se samo kartonska frakcija, iz višeslojne kartonske ambalaže za piće, može odvojiti u procesu reciklaže, ali se ona kao takva dalje ne može koristiti za novu ambalažu za hranu

Više informacija o šest vrsta materijala za ambalažu za hranu, njihovim karakteristikama, bezbednosti i reciklaži objavićemo u narednim tekstovima.

Izvor: Food Packaging Forum

Naslovna fotografija: Photo by Felicity Tai from Pexels