Mr Peter Čas, CEO, Vaider Group: Stope recikliranja stakla u Srbiji su trenutno prilično niske
Domaćem auditorijumu poznato je da je Vlada Republike Srbije intenzivno radila na pronalaženju investitora za Srpsku fabriku stakla u Paraćinu. Konačno, krajem 2022. godine stigla je informacija da je fabriku preuzela Global Glass (novi naziv: Vaider Group) u čijem sastavu je i slovenačka Steklarna Hrastnik. Upravo je ova kompanija preuzela i upravljanje Srpskom fabrikom stakla.
Godinu dana nakon ove integracije, sagovornik Ambipak magazina je mr Peter Čas, CEO Vaider Group-a.
Koji su bili glavni razlozi i motivacija za ulaganje u Srpsku fabriku stakla u Paraćinu i da li ste zadovoljni kako protiču prvih godinu dana?
Prepoznali smo velik potencijal za razvoj i tržište, s obzirom na velike potrebe na tržištima Jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, za visokokvalitetnom ambalažom od stakla. U proizvodnom segmentu u kojem se Steklarna Hrastnik, član Vaider Grupe, već prepoznaje kao jedan od vodećih evropskih proizvođača, ističe se njihovo znanje, besprekoran kvalitet i sposobnost neprestanog inoviranja kako bi dodali vrednost svojim kupcima. Za ostvarivanje proširenja rasta, potrebne su novi proizvodni kapaciteti na lokacijama gde je staklarska industrija već razvijena ili prisutna, s dubokim tradicijama. Zato smo odabrali Paraćin.
Značajno ćemo povećati proizvodne kapacitete i broj zaposlenih do 2026. godine
Kako vidite budućnost Srpske fabrike stakla? Da li planirate proširenje kapaciteta ili diversifikaciju proizvodnje i kako će se to odraziti na proširenje tržišta?
U Hrastniku (Slovenija) smo u poslednjih 6 godina investirali više od 93 miliona evra i potpuno transformisali i modernizovali proizvodnju, specijalizirajući se potpuno za segment specijalnog ambalažnog stakla, pre svega premijum i super premijum kvaliteta. Slične planove imamo sada i u SFS Paraćin: koristeći akumulirano znanje i obiman investicioni ciklus od preko 100 miliona evra, nameravamo transformisati i modernizovati fabriku za proizvodnju visokokvalitetnog ambalažnog stakla, a time i unaprediti Paraćin kao centralnu lokaciju za celu industriju u Srbiji. Takođe, ponudićemo stotine novih radnih mesta, stipendije i partnerstva sa lokalnim obrazovnim institucijama.
PROČITAJTE JOŠ: Global Glass: Poboljšavamo postojeće i, u sinergiji sa Staklarom u Hrastniku, uvodimo nove tehnologije u Srpsku fabriku stakla Paraćin
Kako je ovo preuzimanje uticalo na lokalnu zajednicu u Paraćinu i šire, uključujući ekonomiju i zapošljavanje i šta se očekuje na dalje u tom smislu?
Svaka akvizicija predstavlja izazov. To važi u organizacionom, kadrovskom, finansijskom, proizvodnom itd. kontekstu. Međutim, u ovim situacijama, mnoge prethodne godine iskustva nam pomažu. U prethodnim godinama smo potpuno modernizirali proizvodnju na našoj lokaciji u Hrastniku (Slovenija). U prvim mesecima nakon preuzimanja, došlo je do curenja i delimičnog rušenja glavne staklarske peći zbog njenog zastarelog stanja, što je zahtevalo hitne sanacije i delimični prekid proizvodnje. Ovo su događaji koji imaju kratkoročan negativan uticaj na poslovanje i zapošljavanje, ali nikako ne dovode do odstupanja od naših strateških planova. Ti planovi ostaju nepromenjeni, što potvrđujemo i činjenicom da smo odmah pokrenuli investicije u novu peć i počeli planirati potpuno novi deo proizvodnje, nazvan „greenfield“ fabrika, čime ćemo značajno povećati proizvodne kapacitete i broj zaposlenih do 2026. godine.
Koristeći akumulirano znanje i obiman investicioni ciklus od preko 100 miliona evra, nameravamo transformisati i modernizovati fabriku za proizvodnju visokokvalitetnog ambalažnog stakla.
Kako planirate da integrišete održivost i reciklažu u proizvodne procese Srpske fabrike stakla u Paraćinu, imajući u vidu važnost ekoloških pitanja danas? Da li je u planu implementacija inovativnih metoda reciklaže ili održive prakse u svom poslovanju?
Srpska fabrika stakla (SFS) u Paraćinu čvrsto se obavezala da integriše održivost i reciklažu u naše proizvodne procese kako bismo se suočili s hitnim ekološkim pitanjima. Ključni deo naših napora za očuvanje životne sredine je upotreba lokalnog PCR-a (postkonzumacijskog staklenog otpada). Implementiramo najbolje dostupne tehnologije (BAT) za reciklažu PCR-a, s ciljem da godišnje recikliramo do 70.000 tona PCR-a. Korišćenjem do 60% PCR-a u našim proizvodima očekujemo smanjenje ukupnog ugljeničnog otiska u proizvodnji stakla do 30%.
Naša posvećenost održivosti obuhvata i istraživanje inovativnih metoda reciklaže i održivih praksi. SFS ostaje posvećena smanjenju otpada i smanjenju našeg ekološkog uticaja kako bismo doprineli čistijoj i održivoj budućnosti.
Recikliranje stakla je ključno za smanjenje ekološkog uticaja i očuvanje resursa. Što se tiče Srbije, važno je napomenuti da su stope recikliranja stakla trenutno prilično niske.
Srpska fabrika stakla je jedna od članica novoformiranog udruženja „Alijansa za cirkularna pakovanja“, koju misiju želite da ostvarite u okviru ovog udruživanja?
Spajanje aktera sličnih ili istih razmišljanja je važno za svako područje delovanja, a još više za cirkularnu ekonomiju, gde nas sve zajedno, kako proizvođače, tako i distributere i na kraju potrošače, čeka još mnogo posla. Takođe će biti potrebno puno truda na polju regulacije i zakonodavstva, jer trenutno nije prilagođeno ciljevima i svrsi cirkularne ekonomije i principima održivosti, budući da ne podstiče odgovarajuće članove u lancu, već naprotiv, postavlja nove prepreke. Želim posebno istaći: važni su svi akteri u regionu i usklađeno delovanje privatnog sektora, države i potrošača. Tek tada ćemo biti uspešni. Zato je udruženje važno, jer funkcioniše kao centralna tačka razmene informacija, komunikacioni kanal i gradi dijalog između svih zainteresovanih strana.
Kako komentarišete informaciju da će u Srbiji posle 1. januara 2027. godine biti uveden depozitni sistem upravljanja ambalažnim otpadom, s tim da će se najpre odnositi na PET i limenke, dok za staklo to još nije konkretno definisano?
Sa zadovoljstvom dočekujemo informaciju da će Srbija uvesti sistem depozita (DRS) za upravljanje otpadom od ambalaže nakon 1. januara 2027, s početnim fokusom na PET ambalažu i limenke. Implementacija DRS predstavlja značajan korak ka poboljšanju stopa recikliranja različitih materijala, uključujući staklo.
Iako konkretni detalji za staklo još nisu definisani, smatramo da uključivanje stakla u DRS predstavlja pozitivan i neophodan korak. Recikliranje stakla je ključno za smanjenje ekološkog uticaja i očuvanje resursa. Staklo je visoko reciklabilan materijal, i njegovo uključivanje u DRS može značajno doprineti održivijem i ekološki prihvatljivijem pristupu upravljanju otpadom.
Možete li nam preneti dosadašnje iskustvo Slovenije sa depozitnim sistemom? Da li biste nešto iz tog sistema preporučili za primenu u Srbiji?
Trenutno iskustvo Slovenije s recikliranjem otpada ne bazira se na sistemu povraćaja depozita (DRS), već na sistemu proširene odgovornosti proizvođača (EPR). Ovaj EPR sistem se pokazao veoma efikasnim u Sloveniji, s obzirom na to da imamo jednu od najviših stopa recikliranja stakla u Evropskoj uniji, koja premašuje 98%.
Međutim, važno je razumeti da svaka zemlja ima svoje jedinstvene okolnosti, i strategije recikliranja otpada treba da budu prilagođene tim specifičnim uslovima. Ono što funkcioniše dobro u jednoj zemlji ne mora nužno biti najbolje rešenje za drugu.
Što se tiče Srbije, važno je napomenuti da su stope recikliranja stakla trenutno prilično niske. Studije sugerišu da bi DRS sistem mogao biti efikasniji pristup za povećanje stope recikliranja stakla u Srbiji. DRS sistemi su pokazali svoju efikasnost u različitim zemljama, posebno u podsticanju recikliranja materijala s niskim početnim stopama recikliranja.
Izvor: Ambipak magazin
Fotografija: Peter Čas/privatna arhiva
Napomena:
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.ambalazaipakovanje.com
