INTERVJU, DRAGAN STEVANOVIĆ, PKS: Plastika je važan materijal, više od 50% proizvoda pakuje se u plastičnu ambalažu

Proizvođači ambalaže u Srbiji proizvedu oko 115 hiljada tona ambalaže godišnje, u jeku pandemije povećala se potražnja za ambalažom za jednokratnu upotrebu

Sektor ambalaže najveći je potrošač plastike u Evropi, a otprilike polovina celokupne evropske robe je upakovana u plastičnu ambalažu. Plastična ambalaža je s niskim udelom CO2 i 100% se može reciklirati, što ga čini idealnim materijalom za cirkularnu ekonomiju.
O plastici, važnosti i primeni, udelu u proizvodnji ambalaže i ambalažnom otpadu razgovarali smo sa Draganom Stevanovićem, sekretarom Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije

Gospodine Stevanoviću, kao sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije, u okviru  koje su okupljeni i proizvođači plastične ambalaže, možete li nam reći kako su ove kompanije prošle kroz pandemiju COVID-19 i kako se kriza odrazila na njihovo poslovanje?

Proizvođači ambalaže u Srbiji proizvedu oko 115 hiljada tona ambalaže godišnje. U jeku pandemije povećala se potražnja za ambalažom za jednokratnu upotrebu i za ambalažom od plastike uopšte tako da su se proizvođači prilagodili da rade povećanim kapacitetom. Treba istaći da su proizvođači dali svoj doprinos da se obezbedi jednokratna ambalaža za pakovanje hrane za bolnice i privremene bolnice, da se obezbede plastične čaše, pribor od plastike, a značajnu količinu ovih proizvoda preduzeća su donirala. Takođe je važno istaći da su pojedina preduzeća radila u četiri smene i zaposlila nove radnike da bi postigla proizvodnju ambalaže, kesa, a  posebno boca za pakovanje dezinfekcionih sredstava i alkohola neophodnih za snabdevanje institucija i građana. Proizvođači kesa su udruženo donirali veliku količinu kesa za otpad i kesa za infektivni otpad bolnicama i privremenim bolnicama, za šta su dobili plaketu zahvalnosti od Ministarstva odbrane.

Za vreme pandemije, mogli smo da čujemo neke stavove iz sveta o odlaganju obustave upotrebe plastične ambalaže i plastike za jednokratnu upotrebu, šta Vi mislite o tome? Kod nas se nisu čuli takvi zahtevi, ili možda jesu?

Plastika je važan materijal u savremenom životu. Plastični proizvodi poboljšavaju kvalitet života, a brojne procene životnog ciklusa plastike pokazale su da istovremeno čuvaju prirodne resurse (potrebno je manje energije da se proizvede plastični proizvod nego proizvod od drugog materijala, nema otpadnih voda…) i štite životnu sredinu. Najvažnije područje primene plastičnih materijala je baš ambalaža. Zbog brojnih prednosti plastike, obzirom da je neškodljiv i inertan materijal, više od 50 posto proizvoda se pakuje u plastiku. Spakovani u plastičnu ambalažu, proizvodi do potrošača dolaze neoštećeni, propisno zatvoreni, održani pri propisanoj temperaturi, a kada se radi o prehrambenim proizvodima, produžava svežinu namirnica. Vlažne proizvode, meso, ribu, voće, povrće, zamrznuti program je i nemoguće spakovati u neku drugu ambalažu. Istraživanja za vreme pandemije su pokazala da i virusi i bakterije ne žive dugo na plastici, da je plastika za jednokratnu upotrebu praktična za bolnice, i da je važno infektivni otpad pakovati u plastične kese da se ne bi širila bolest, tako da smo svedoci da je San Francisko vratio upotrebu plastičnih kesa iz zdravstvenih razloga iako ih je zabranio pre 13 godina. U Srbiji je još pre pandemije pokrenuta inicijativa za usvajanje Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije i Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti, koji su usaglašeni sa Direktivama EU, tako da možemo reći da su se takvi zahtevi u Srbiji čuli i pre pandemije.

Plastika je važan materijal u savremenom životu.

Možete li nam izneti neke statističke podatke o udelu plastične ambalaže u ukupnom otpadu i plastične ambalaže u ukupnom ambalažnom otpadu?

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, ukupno se generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada godišnje, 185.000 tona je ambalažni otpad (prikupljen od strane operatera). Ovi podaci ne obuhvataju oko 20% generisanog komunalnog otpada koji završava na divljim smetlištima, što znači da su ostali nezbrinuti i plastični proizvodi, posebno ambalaža. Količina generisanog plastičnog ambalažnog otpada fluktuirao u opsegu od 11,8 do 13,4 kg po stanovniku godišnje. Udeo plastičnog ambalažnog otpada u ukupnoj količini ambalažnog otpada je oko 26%. U okviru tih 26% plastičnog ambalažnog otpada, učešće PET-a iznosi 13,2%, a ostale plastike 12,8%.

Na dijagramu je dat generisani ambalažni otpad po materijalima, udeli u %, Republika Srbija.

Od ovih procenata o kojima smo govorili ipak je najznačajnije koliko se ambalažnog otpada prikupi, razvrsta i reciklira ili se upotrebi u energatske svrhe. Okvirna procena vezano za to je data na sledećem dijagramu.

Smatrate li da je problem udela plastične ambalaže u ukupnom otpadu rezultat neodgovornog ponašanja  pojedinca ili društva kao celine?

Veličina udela plastične ambalaže u ukupnom otpadu nije nikakav problem ako bi se on odvajao, sakupljao i reciklirao, i time dobijala nova vrednost. Problem nastaje kada ne postoji dobar sistem upravljanja otpadom, kada ne postoji za to infrastruktura, kada je stepen razvoja primarne selekcije i razvrstavanja otpada na niskom nivou. Kada bi postojalo sistemsko rešenje sa odgovarajućom infrastrukturom,  procenti u korist reciklaže u odnosu na odloženo na deponiju u predhodnom dijagramu bi se značajno promenili.

Šta možemo da učinimo da sprečimo da plastična ambalaža odnosno plastika ne završi tako što zagađuje životnu sredinu?

Rešenje je u podizanju nivoa sistema upravljanja odpadom na najveći mogući nivo, kojeg mora da prati i odgovarajuća infrastruktura. Kada je sistem dobro postavljen, ljudski faktor je minimiziran. Normalno, potrebna je edukacija u pravcu pravilnog odlaganja, razvrstavanja i primarne selekcije otpada. Najbolji rezultati bi se ostvarili ulaganjem u reciklažnu industriju,jer bi se tako sakupljeni plastični otpad u najvećoj meri reciklirao i tako dobijala nova sirovina, nova vrednost, a onaj otpad koji nije moguće reciklirati, zbog dodatih određenih aditiva npr, išao bi na spaljivanje u cilju energetskog iskorišćenja. Ovim možemo drastično smanjiti plastičnu ambalažu na deponijama, kao i emisiju u životnu sredinu. Novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u pripremi,  predviđa uvođenje depozitnog sistema za neke vidove ambalaže što bi bio odličan podsticaj građanima da vrše selekciju otpada.

Biorazgradiva kompostabilna plastika predstavlja budućnost za očuvanje životne sredine, ali traži dobro izgrađen sistem upravljanja otpadom i razvijenu infrastrukturu.

Može li svet bez plastičnih materijala?  Da li je biorazgradiva plastika adekvatna alternativa?

Plastika je materijal 21 veka, funkcionalan, sveprisutan i važan materijal, sa primenom pored ambalaže, i u građevinarstvu, transportu, elektronici, medicini, robi široke potrošnje, poljoprivredi, u domaćinstvima i drugim oblastima. Zbog svoje visoke funkcionalnosti i relativno niske cene, odličnih karakteristika mislim da svet ne može bez plastike. Uzmite na primer koliko plastični delovi u avionima i vozilima smanjuju težinu, a time i potrošnju pogonskog goriva i emisiju CO2…

Biorazgradiva kompostabilna plastika predstavlja budućnost za očuvanje životne sredine, ali traži dobro izgrađen sistem upravljanja otpadom i razvijenu infrastrukturu. Primena biorazgradive kompostabilne plastike je u poljoprivredi za izradu malč folija, za izradu predmeta za jednokratnu upotrebu za proizvodnju kesa, i td. Biorazgradive kompostabilne kese se u sredinama sa dobro razvijenim sistemom upravljanja otpadom, posle njene primarne upotrebe koriste u domaćinstvima za razvrstavanje organskog otpada. Ovako sakupljen otpad u ovim kesama se odvojeno odvozi u industrijske kompostane, od kojeg se dobija nova vrednost – kompost. U Republici Srbiji je Strategijom o upravljanju otpadom predviđena izgradnja 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom sa industrijskim kompostanama. Tendencija u svetu, a posebno u Evropi je ukidanje deponija. Tako u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, i drugim državama više nema deponija. U Srbiji se na deponije trenutno odlaže oko 60% organskog otpada, što je ogromna količina (oko 1,5 miliona tona godišnje) a samim tim je  velika i emisija CO2. Cena odlaganja otpada na deponije će se u Srbiji drastično povećavati u cilju zaštite životne sredine i ukidanja deponija, što će za građane predstavljati veliki trošak. Primarna selekcija organskog otpada u domaćinstvima i smeštanje u iskorišćene biorazgradive kompostabilne kese je sigurno najbolji način za očuvanje životne sredine i smanjenje troškova upravljanja organskim otpadom. U Republici Srbiji nekoliko proizvođača je započelo proizvodnju proizvoda od biorazgradive kompostabilne plastike i to predmeta za jednokratnu upotrebu i kesa, uglavnom namenjenih stranom tržištu. Jedan proizvođač sirovine za biorazgradivu kompostabilnu plastiku je u Srbiji započeo pilot projekat sa jednom lokalnom upravom u cilju izgradnje celog mini sistema primarne selekcije, odlaganja, odvoženja i kompostiranja organskog otpada u kesama od ovog materijala.

Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su početkom ove godine potpisali Protokol o saradnji sa jednim od najvećih nosilaca tehnologije i  proizvođača sirovine za biorazgradivu kompostabilnu plastiku italijanskim „NOVAMONT“-om. Ovim dokumentom će se obezbediti institucionalna podrška za implementaciju inovativnih projekata i tehnologije u zaštiti životne sredine.

Foto: Dragan Stevanović/ Privatna arhiva