Korona menja stav o plastičnim kesama
Viktor Grujić, Polipak, autorski tekst – Da li nam je pandemija korona virusa dala drugačiju sliku problema sa upotrebom, ograničenjem i zabranom upotrebe plastičnih kesa, šta su pokazala istraživanja rađena u Danskoj i USA, da li se u torbama od tekstila brže skupljaju i šire bakterije i virusi, saznajte u autorskom tekstu Viktora Grujića, vlasnika kompanije Polipak iz Batočine – proizvođača svih vrsta kesa i predsednika Grupacije proizvođača plastičnih proizvoda – Sekcije proizvođača proizvoda za transport i pakovanje od plastike
Pre samo nekoliko meseci mnogi gradovi pa čak i čitave države bile su preplavljene reklamnim kampanjama za zabranu ili ograničenje upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu. U svemu ovome prednjačila je histerična kampanja u vezi zabrane i ograničenja upotrebe plastičnih kesa. Pandemija korona virusa daje nam malo drugačiju sliku ove problematike.
Zvaničnici svih gradova koji su se zalagali za ograničenje upotrebe plastičnih kesa zalagali su se za upotrebu torbi od deblje plastike ili tekstila kao zamenu za plastične kese. Još je studija danskog Ministarstva ekologije dokazala da torbe treba koristiti najmanje 35 do čak 20.000 puta kako bi se zamenila upotreba jedne jedine plastične kese. Ova analiza je takođe pokazala da papirnu kesu treba koristiti više od 43 puta da bi se dobio isti efekat na ekologiju. Pri ovoj analizi uzeti su u obzir samo uticaj različitih materijala na globalno zagrevanje i ekologiju.
Upotrebu kesa za pakovanje treba ograničiti, ali ne i zabraniti.
Šta nam je pokazala epidemija COVID-19 u pogledu upotrebe torbi za kupovinu i njihovog uticaja na širenje virusa?
Istraživanja koja su vršena najviše u USA pokazala su veliku zabrinutost trgovaca jer se ne zna gde su torbe kupaca za višekratnu upotrebu već bile i šta se na njima već nahvatalo. Čak i kada se vodi računa i kada se torbama pažljivo rukuje postoji velika opasnost od kontaminacije ukoliko sadržaj proizvoda koji se u torbi pakuju (meso, riba voće, povrće i sl.) nije predhodno zapakovan u plastičnu ambalažu pre pakovanja u torbu. Ovo znači da torbu nakon svake kupovine treba oprati.
Ukoliko uzmemo u obzir i pranje torbi deterdžentom makar samo jedanput u nekoliko dana onda se ekološki uticaj torbi na globalno zagrevanje višestruko povećava. Neophodno je jednu torbu koristiti više desetina hiljada puta kako bi se zamenila upotreba samo jedne plastične kese. Ovo znači da jednu torbu bez zamene treba koristiti i više od 100 godina. U međuvremenu sadržaj proizvoda koji su upakovani u torbi moramo spakovati u neku plastičnu kesu. Takođe ukoliko ne koristite plastične kese ostajete bez kesa za pakovanje smeća koje morate naknadno kupiti.
Sve ovo pokazalo je i dokazalo ispravnost danske analize koja nas upućuje na sledeće zaključke:
Najpovoljnije rešenje i sa stanovišta ekologije i sa stanovišta ljudskog zdravlja je kada plastičnu kesu koju ste koristili za nošenje robe naknadno iskoristite za bacanje smeća.
Guverneri Masačusetsa, Ilinoisa i Oregona suspendovali su ili snažno obeshrabili korišćenje torbi za kupovinu. Sada se iznose na videlo razna istraživanja koja su i do sada postojala, ali nisu privlačila veliku pažnju.
Šta kažu istraživanja?
Prvo istraživanje je iz 2012. godine iz SanFranciska koje pokazuje da je samo godinu dana nakon ograničenja upotrebe plastičnih kesa došlo do povećanja oboljevanja i smrtnosti od bolesti digestivnog trakta i svih bolesti koje su vezane za širenje bakterija za čitavih 25%.
Druge studije iz 2018. godine iz Kalifornije i Oregona pokazuju da se bakterije sa torbi jako brzo šire po predmetima oko kase, po licu, odeći ljudi koji koriste torbe i sl. Naročito je veliki uticaj širenja bakterija ukoliko rasuta roba koja se nalazi u torbi (meso, riba, voće, povrće) nije predhodno spakovano pažljivo u plastičnu kesu ili neki sud od plastike. Ovo je naročito značajno kod proizvoda koji mogu da puste neke sokove, da procure i dođu u kontakt sa torbom.
Ova istraživanja nisu ulazila u ekološke aspekte upotrebe torbi već samo u aspekte njihovog uticaja na širenje virusa i bakterija. Ova istraživanja urađena 2018. godine preporučila su da se torbe peru nakon svake upotrebe. Ekološki uticaj pranja torbi deterdžentom nakon svake upotrebe nisu razmatrani.
Sindikati zaposlenih radnika u samouslugama u Oregonu i Čikagu tražili su potpunu zabranu korišćenja torbi za nabavku uz obrazloženje da torbe prenose bolest. U USA neki maloprodajni lanci dopuštaju kupcima da koriste sopstvene torbe uz uslov da ih nigde ne spuštaju, i da sami u njih pakuju namirnice. Drugi trgovinski lanci su zabranili donošenje bilo kakvih torbi za nabavku.
U prilogu su zaključci istraživanja danskog Ministarstva za ekologiju u pogledu toga koliko se puta moraju koristiti razne vrste ambalaže kako bi se eliminisala upotreba jedne jedine plastične kese. U istraživanje nije ušla potreba da se torbe povremeno operu i uticaj ovog pranja na ekologiju.
PP torbe koje nisu pletene treba koristiti 52 puta da se zameni upotreba jedne plastične kese.
PP torbe pletene treba koristiti 45 puta da se zameni upotreba jedne plastične kese.
PET torbe treba koristiti 84 puta da se zameni upotreba jedne plastične kese.
Torbe od poliestera treba koristiti 35 puta da se zameni upotreba jedne plastične kese.
Kese od papira treba koristiti 43 puta da se zameni upotreba jedne plastične kese.
Torbe od organskog pamuka treba koristiti 20.000 puta da se zameni upotreba jedne plastične kese.
Obične pamučne torbe treba koristiti 7.100 puta da se zameni upotreba jedne plastične kese.
Torbe od kombinovanog materijala 870 puta da se zameni upotreba jedne plastične kese.
Ova analiza pokazuje da je od svih torbi najbolja za korišćenje torba od plastike tj. od poliestera.
Ovu torbu treba koristiti 35 puta kako bi se zamenila jedna plastična kesa. Korišćenje ove torbe godinu dana menja upotrebu 10 plastičnih kesa. Pritom nisu uzeti efekti torbi na širenje virusa i bakterija kao i utrošak vode i deterdženta za pranje torbi.
Zaključak analize:
Upotrebu kesa za pakovanje treba ograničiti, ali ne i zabraniti. Pakovanje rasute robe (meso, riba, voće, povrće) nije moguće rešiti ni na jedan drugi način već samo pakovanjem u jednokratnu ambalažu. Zabrana plastičnih kesa u ovom segmentu dovela bi nas u situaciju da proizvodi koji su do juče dolazili u rinfuzu dolaze već spakovani. Ovo bi takođe značilo dodatnu upotrebu plastike koja je još deblja nego ova kod plastičnih kesa. Na to treba dodati i troškove pakovanja što bi poskupelo ove proizvode, a ne bi smanjilo upotrebu ambalaže.
U čemu je rešenje?
Rešenje je u kontinuiranoj edukaciji potrošača o postupanju sa plastičnom ambalažom. Plastična ambalaža se:
1.) može reciklirati
2.) može se spaljivanjem koristiti u proizvodnji energije jer ima veliku kaloričnu vrednost.
Nova tehnološka rešenja u reciklaži plastike, a pre svega hemijska reciklaža daje mogućnosti da se plastika reciklira čak i u uslovima kada nije savršeno sortirana.
Naslovna fotografija: Freepik – www.freepik.coma
