PHILIPP LEHNER, CEO, ALPLA: Javnost treba da prizna i prednosti plastike
Izvršni direktor globalne grupacije za proizvodnju plastične ambalaže ALPLA, Philipp Lehner dao je ekskluzivni intervju za industrijski časopis Kunststoffzeitung u kojem želi da podstakne na reciklažu plastike i cirkularnu ekonomiju, ali takođe poziva i na javnu raspravu o pozitivnim stranama i prednostima plastike. Intervju prenosimo u celosti.
Gospodine Lehner, sarađujete sa agencijom koja je usredsređena na prednosti plastike. Koji su razlozi za to?
Plastiku kao ambalažni materijal razvijamo više od 60 godina u kompaniji ALPLA i želimo da to radimo narednih 60 godina – a nadamo se i mnogo duže. Međutim, takođe vidimo kao svoju dužnost da se založimo za ovaj materijal i osiguramo da benefiti plastičnih rešenja budu uključeni u emotivno vođene javne rasprave o toj temi.
Tokom poslednjih 60 godina, plastika je postigla puno pozitivnih stvari i izgradila snažnu reputaciju tokom dugog perioda. Međutim, poslednjih godina dolaze do izražaja i drugi aspekti koji su nažalost doveli do vrlo jednostranog pogleda na stvari. Verujemo da je razlog zašto je plastika preuzela tako važnu ulogu u našem životu veliki broj prednosti koje ona nudi. Na primer, velika čvrstoća, dobra sposobnost oblikovanja, hemijska stabilnost, niska cena i još mnogo toga. Plastika i dalje nudi ove prednosti, ali one se obično ne uzimaju u obzir u trenutnim debatama, koje često poprimaju prilično emotivan oblik. Stoga želimo da proširimo javnu raspravu na pozitivne aspekte plastike, kako bismo olakšali donošenje odluka baziranih na više informacija.
Prednosti plastike se obično ne uzimaju u obzir u debatama.
Nažalost, ostatak industrije je prilično oprezan u ovom pogledu. Voleo bih da vidim da više ljudi uzme učešća u raspravi o plastici i da je obogate svojim iskustvom, idejma i inventivnošću dajući debati više nijansi. Zbog toga mnogo komuniciramo sa javnošću, što je promena za proizvođača kao što smo mi, jer smo u prošlosti imali tendenciju da delujemo više u pozadini. Ali bio bih srećan ako bi i drugi predstavnici naše industrije slede naš primer. Kad god se sretnem sa raznim interesnim grupama, stalno moram da se nosim sa zahtevima koje, uz svu najbolju volju na svetu, jednostavno više ne mogu da razumem.
Kao na primer?
Na primer, zabrana PET boca. To bi se naravno moglo učiniti, ali tada veliki deo stanovništva Meksika, na primer, više ne bi imao pristup čistoj vodi za piće. Ove vrste činjenica moraju se uzeti u obzir kako bi se pronašla funkcionalna rešenja. Povrh svega, u javnoj raspravi spojeni su različiti faktori koji nemaju nikakve veze jedni s drugima. Na primer, zagađenje životne sredine plastičnim otpadom povezano je sa emisijom CO2. Činjenica je da ne postoji materijal sa boljim performansama od plastike u pogledu emisije CO2. Nažalost, pozitivne strane plastike poput ove često se zaboravljaju u raspravi.
Važno je sagledati celokupnu sliku
Stručnjaci veruju da meseci ili čak godine važnih činjenica mogu da se unište jednom slikom – na primer, kornjača čiji je vrat zaglavljen u plastični prsten od šest pakovanja. Može li pojedinac ili kompanija učiniti bilo šta u slučaju profesionalnih neprofitnih organizacija?
Ne kažem da će to biti lako. Ali to je neophodno, a alternativa ne postoji. Slike poput one kornjače postoje, a slike su vrlo moćan način prenošenja poruke. Međutim, važno je pogledati kompletnu sliku. Put koji je pred nama možda je kamenit, ali sada i druga strana treba da odgovori. Stoga je važno da proširimo i obogatimo javnu raspravu, tako da je moguće identifikovati stvarni problem i naći rešenje.
Želimo da se uverimo da nas ne vode emocije i da izbegnemo donošenje odluka koje nemaju nikakve veze sa stvarnim problemom. Želimo da komunikaciju usmerimo na stvarne probleme. Takođe želimo da podignemo svest o činjenici da širom sveta već postoji mnoštvo izvrsnih rešenja koja vrlo dobro funkcionišu. Jedno od njih je postrojenje za spaljivanje otpada u Africi, gde korišćena plastika ima važnu drugu upotrebu kao izvor energije. Čvrsto verujem da su najbolje one vrste rešenja koja zadovoljavaju nekoliko potreba. U ovom slučaju to znači proizvodnju energije i toplote u kombinaciji sa odlaganjem ambalažnog materijala, tako da se u prirodi više ne stvara otpad van kontrole.
Plastika koja završi u prirodi pravi je problem sa kojim se industrija trenutno bori.
Tako je. Niko ne želi da bude okružen plastičnim otpadom i niko ne želi da vidi kornjaču sa vratom zaglavljenim u komadu plastike. Za ovo su nam potrebna rešenja. Ali, kada vodimo ovu debatu, takođe ne možemo izgubiti iz vida da su problemi koje danas imamo sa plastikom koja završava u prirodi takođe rezultat neverovatnog uspeha plastike. Svet nikada nije bio bolji zahvaljujući ekonomskom uspehu u poslednjih nekoliko decenija. Imamo najveći dohodak po glavi stanovnika, najmanji procenat ljudi ispod granice siromaštva, najniže stope smrtnosti novorođenčadi.
Ako pogledamo kako je svet napredovao, to je zaista izuzetan uspeh. Svojim rešenjima za masovnu potrošnju pomogli smo da stvorimo prosperitet današnjice. Međutim, realnost je da u budućnosti nećemo imati manje ljudi na našoj planeti, već više. Većina ovih ljudi neće imati svoju baštu da bi se prehranila, već će živeti u gradovima. A takođe treba da efikasno snabdevamo ove ljude u budućnosti. I tu smo gde smo sada. Generalno, mnogo toga se promenilo nabolje – delom zahvaljujući upotrebi plastike. Sledeći korak je identifikovanje problema plastičnog otpada i pronalaženje rešenja. Ali ljudi su genijalni. Uradićemo ovo i naći rešenje.
PROČITAJTE JOŠ: INTERVJU, DRAGAN STEVANOVIĆ, PKS: Plastika je važan materijal, više od 50% proizvoda pakuje se u plastičnu ambalažu
Recimo da dobri duh dođe u vašu kancelariju i da vam tri želje u vezi sa plastičnom ambalažom. Koje bi one bile?
Prvo, voleo bih da u javnoj raspravi o tom pitanju bude više obrazloženja zasnovanih na činjenicama. To je takođe naša misija u našem dijalogu sa javnošću. Takođe bih voleo da vidim više sistema sakupljanja i mehanizama za reciklažu. Sada postoje brojne efikasne tehnologije za fizičko recikliranje, koje sa velikim zalaganjem promovišemo u ALPLA-i, ali takođe moramo proširiti raspravu na recikliranje energije. U budućnosti, u svim diskusijama oko pakovanja i reciklaže, želeo bih da se fokus usmeri na to da maksimalno iskoristimo materijale koje koristimo. Cilj mora biti smanjenje upotrebe resursa u celini.
Intervju je vodio Gunter Kogel, Kunststoffzeitung
Izvor/foto: ALPLA
