Intervju, Vojislav Stanković, Interzero Pak: Digitalizacija i transparentnost usluga operatera

U Srbiji je, kao osmi operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom, od aprila 2023. godine počela sa radom kompanija Interzero Pak doo. Kao deo velikog nemačkog Interzero sistema, Interzero poseduje široko evropsko iskustvo, uz iskustvo zemalja okruženja, u primeni principa produžene odgovornosti proizvođača.

Ovo je bio povod da se kroz razgovor sa Vojislavom Stankovićem, direktorom Interzero Pak doo Beograd upoznamo  sa principima i standardima Interzera.

Koje novine Interzero  donosi na naše tržište kao operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom?

Na prvom mestu želim da istaknem da tim koji čini Interzero u Srbiji ima višegodišnje iskustvo ne samo u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom, već i upravljanja otpadom u najširem smislu. U nekim drugim okruženjima bili smo pioniri stvaranja trenutnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, tako da znamo sve njegove dobre, ali i sve one strane koje nisu baš najbolje. Imamo viziju sta je potrebno menjati, kada je zakon u pitanju, odnos prema klijentima – privredi, reciklažnoj i sakupljačkoj industriji. Na sve to sada nadovezujemo iskustva koja Interzero ima u Poljskoj, Austriji, Nemačkoj, Italiji, Sloveniji I Hrvatskoj, ne idemo da izmišljamo „toplu vodu”, služimo se principima dobre prakse, kombinujemo sisteme, načine rada, ideje, prilagodđavamo ih našim specifičnostima i privredi nudimo ono najbolje.

Radimo u pravcu transparentnosti naših usluga i digitalizaciji procesa upravljanja otpadom

Kako protiču prvih šest meseci poslovanja?

Interzero Pak je dozvolu za operatera za upravljanje ambalažnim otpadom dobio 03.04.2023. Odmah smo počeli sa intezivnom kampanjom prema privredi, i bez obzira sto smo sa poslovanjem počeli  relativno kasno za ovu godinu, rezultati su veoma zadovoljavajući. Odziv i reakcije potencijalnih klijenata/privrede, ali i reciklera i sakupljača su jako dobre, što samo potvrđuje osnovnu pretpostavku naše analize tržista – da postoji određeno nezadovoljstvo postojećim stanjem svih učesnika u lancu i da je pravo vreme da se pojavi nova snaga, nova energija, da se pokaže novi put i pristup, koji će razmrdati pomalo umrtvljeno tržište.

Kako vidite trenutnu, opštu situaciju u Srbiji vezano za upravljanje ambalažnim otpadom?

Delimično sam na ovo pitanje već odgovorio, ali da ponovim, tržiste je poslednjih par godina skoro zaustavljeno, interesi privrede i reciklažne industrije nisu više bili u fokusu, zbog toga su se i pojavili neki nezadovoljni glasovi i sada se radi predlog redefinisanja Sistema. Možda je sve to trebalo ranije učiniti, odnosno pošteno izanalizirati sistem, i promeniti Zakon, pooštriti neke uslove rada operatera, napraviti rez. Ali nikada nije kasno. Sistem živi i razvija se još od 2010. I to je najvažnije. Postoji osnova na kojoj može da se nadograđuje i unapređuje.

Vaša princip rada kao operatera je produžena odgovornost proizvođača – POP, poznato i kao EPR, kako ocenjujete sprovođenje ovog principa kod nas?

Sistem POP postoji. Baza je jaka. Najvažnije je da je privreda prihvatila i pomogla da se sistem razvije. Usklađivanje sa principima i Direktivama EU je na visokom nivou. Problemi su u nekim drugim sferama. Nesprovođenju zakonskih procedura, proteziranju određenih operatera, nedovoljnom prisustvu inspekcije u svim segmentima sistema. Ali i to su neke „bolesti” sa kojima planiramo da se izborimo.

Kao deo šireg sistema, poznata su Vam iskustva drugih zemalja, da li biste preporučili neki konkretan model za primenu u Srbiji?

Ne postoji univerzalan model koji je moguće prepisati i primeniti ga negde drugde. Više se može govoriti o preuzimanju nekih dobrih primera, dobre prakse. Jako je bitno da su promene sistema prisutne svuda. Poljska, Austrija, Slovenija pripremaju ili već sprovode ozbiljne reforme, a i Hrvatska, gde je na snazi depozitni sistem, ubrzano se, i pored otpora određenih delova privrede, otvara za sistem operatera. I tako i Interzero u Srbiji preuzima dobre prakse svojih kolega sa inostranstva i gde god je moguće, plasira ih na tržište RS. Istakao bih činjenicu da Interzero svuda po Evropi, pa i u Srbiji, radi u pravcu transparentnosti naših usluga i digitalizaciji procesa upravljanja otpadom, gde god je to moguće. Tako smo na primer, u avgustu lansirali portal za onlajn izveštavanje o ambalažnom otpadu, koji mogu koristi svi naši klijenti.

Gospodine Stankoviću, kolika je po Vama uloga prozvođača ambalaže u smanjenju ambalažnog otpada i šta oni mogu da učine u tom smislu, a šta ostala industrija – korisnici?

Uloga proizvođača ambalaže je možda i ključna. Jer oni svojim inovativnim rešenjima, unapređivanjem proizvodnih procesa, idejama mogu da smanje količinu ambalaže, ali i da je učine reciklabilnijom, odnosno da značajno smanje korišćenje onih materijala i rešenja koja su skupa i teška, ne samo za reciklažu, već i za njeno sakupljanje. Praktično od njih mnogo toga zavisi. Tu im možemo i mi puno pomoći sa našim rešenjima vezanim na analizu reciklabilnosti ambalaže kao što su “Made for recycling” i “Made for Circle”. Evropska unija je već preduzela neke mere vezane za smanjenje plastičnog otpada i povećanje reciklabilnosti u ambalaži. Zakonski zahtevi za ambalažu su sve strožiji sa sve većim naglaskom na mogućnosti reciklaže i upotrebe recikliranih materijala. Na primer, plastične flaše će do 2025. godine morati imati najmanje 25% recikliranog sadržaja plastike, do 2030. i 30% (SUP), ciljni udeo recikliranja plastične ambalaže do 2025  je 50%, a papirne i kartonske ambalaža 75%, ciljni udeo recikliranja plastične ambalaže za 2030 55%, a papirne i kartonske ambalaže 85%. Do 2030. godine sva plastična ambalaža će biti pogodna za reciklažu ili ponovnu upotrebu (Strategija EU za plastiku).

Koliko su ovom lancu važni građani?

U celom ovom lancu nema nikog čija uloga nije važna. Svi moramo, da učestvujemo ako želimo napraviti promenu. Građanima pripada ona bazična uloga, da razviju svest o neophodnosti primarne selekcije otpada, podrže je ličnim angažovanjem. Ali ostali učesnici lanca moraju da građanima pruže odgovarajuće uslove, dobro razrađen i građanima pristupačan sistem odlaganja razvrstanog otpada, da im podižu svest kroz edukaciju. Možda jedna od najbitnijih stvari, a za koju nisam primetio da je neko pominjao, je da građani dobiju povratnu i realnu, tačnu i lako proverljivu informaciju šta se sa njihovim razvrstanim otpadom radi. Do sada je upravo na tom polju bilo mnogo grešaka. Sećate se, građani razvrstavaju, a onda dodje kamion koji sve to sabije sa komunalnim otpadom. To je obeshrabrujuće i ne sme da se dešava. Svi mi u lancu, moramo da budemo svrsishodni servis gradjana i privrede.

Bitno je da građani dobiju povratnu i realnu, tačnu i lako proverljivu informaciju šta se sa njihovim razvrstanim otpadom radi

Šta očekujete od izmene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, na čijim izmenama radi Ministarstvo zaštite životne sredine?

Očekivanja su velika. Ono kako to ide za sada je transparentnost u radu i uključivanje svih zainteresovanih učesnika u lancu. Lično, nadam se da će se sagledati realno svi aspekti funkcionisanja sistema, analizirati greške i propusti i novim rešenjima unaprediti sistem. Takođe, nephodno je da se uvek ima u vidu da ovaj sistem funkcioniše od 2010.godine i da u njemu ima mnogo više dobrih nego loših stvari. Čak i ono što je loše nije stvar sistema već potrebe da se povremeno unapređuje sistem kako bi išao ukorak sa novim trendovima i rešenjima. I naravno, očekujem da prednost u davanju predloga imaju oni koji su praktično uključeni u funkcionisanje sistema, a da se silni teoretičari zamole da pređu u drugi ili treći red.

Srbija veoma uspešno prati i ciljeve koje je zacrtala EU. Ali ne smatram da mi moramo na tom putu da budemo slepi pratioci

Smatrate li da će ciljevi za reciklažu Republike Srbije da se usklade sa ciljevima koje je postavila EU?

Apsolutno. Srbija veoma uspešno prati i ciljeve koje je zacrtala EU. Ali ne smatram da mi moramo na tom putu da budemo slepi pratioci, već da na prvom mestu pratimo interese srpske privrede, građana i reciklažne industrije, da maksimalno ali svrsishodno koristimo naše mogućnosti i da sve što radimo budu koraci napred. A iskreno mislim da je bolje da nam koraci budu mali ali konstantni u tom napredovanju, nego da pravimo velike iskorake zbog kojih rizikujemo da ugrozimo i u jednom  momentu unazadimo ceo sistem. Gotova rešenja ne postoje, slepo kopiranje nije opcija, već samo primena principa dobre prakse koje je moguće primeniti i uklopiti i kod nas.