Ambipak konferencija: NANOCELULOZA kao INOVACIJA u ambalažnim materijalima

Naučnici rade na tome da poboljšaju svojstva i uvedu nanocelulozu u što veću primenu u  ambalažnim materijalima za aktivna i inteligentna pakovanja

Prva Ambipak konferencija “Ambalaža u doba održivog razvoja i tehnološkog napretka“, organizovana od strane našeg portala, Ambipak magazin, i uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije, održana je 14.oktobra 2021. godine u Beogradu. Konferencija je, kako su je pojedini učesnici percipirali, zapravo bila edukativna radionica na temu uloge ambalaže u održivom razvoju  

Naučni pristup konferenciji „Ambalaža u doba održivog razvoja“ dao je svojim izlaganjem prof. dr Nenad Đorđević, šef Katedre za grafičko inženjerstvo i tehnologije, Akademije tehničkih strukovnih studija Beograd. Detaljno izlaganje o inovacijama u izradi ambalažnih materijala, započeo je o nanocelulozi i celulozi, kao potencijalima za aktivna i inteligentna pakovanja, za koja veruje da predstavljaju budućnost u ovom sektoru. Zahtevi najbogatijih država sveta, odnose se na proizvodnju inteligentnih i aktivnih pakovanja, jer su oni ujedno i najveći potrošači.  Profesor Đorđević je u tokom svog predavanja predstavio: podelu trendova u izradi nanoceluloze i celuloze, stanje na tržištu ambalaže, zahteve najbogatijih država i najvećih potrošača, statistku i predviđanja tržišta.

„Zašto je odlučeno da se priča o celulozi i nanocelulozi kao o nekom materijalu, koji može da se primeni u ambalažnom pakovanju? Odlučeno je iz razloga što je celuloza potpuno prirodan, ekološki prihvatljiv, biokompatibilan i biorazgradiv materijal, koji ima obnovljiv resurs za razliku od nafte. Zbog toga su sva istraživanja usmerena na celulozu i nanocelulozu. Nanoceluloza se najviše koristi za izradu ambalaže i najveći proizvođač je u Americi, koja je ujedno i najveći potrošač. Problem sa celulozom je što je ona hidrofilna, ima slaba barijerna svojstva ali njenom modifikacijom mi možemo da premostimo njene nedostatke. Može se izolovati iz biomase ili poljoprivrednog otpada, iz algi i bakterija“, objasnio je na početku profesor Nenad Đorđević.

Osnovna funkcija ambalaže je zadržavanje upakovanog proizvoda u definisanom obliku. Zatim, da umanji prenos  gasova, toplote i svetlosti, zaštiti od oštećenja, stvori vizuelnu komunikaciju sa potrošačem, zaštiti proizvod od distribucije, pruži informacije o istorijatu, skladištenju i čuvanju proizvoda. Zahtevi ambalaže su brojni: održavanje i sigurnost proizvoda, produženje veka trajanja proizvoda, prihvatljivost troškova, zaštita okoline koju čini sve veći udeo, kao i prihvatljivost i zadovoljstvo potrošača.

Stanje na tržištu ambalaže, ukazuje na procenjen porast do 2026. godine. Prema statistici, uočen je rast u proizvodnji  ambalaže za hranu. Pakovanja za hranu i piće čine 50% ukupne vrednosti proizvedene ambalaže.

Danas se najveća količina ambalaže proizvodi preradom nafte, a veliki problem je dug period raspada polimernih materijala. Zbog ovoga su sve veći zahtevi za izradu biorazgradive ambalaže, koju možemo dobiti:

1. Iz prirodnih polimera, što je i najbolji način, to su materijali koji se dobijaju iz skroba, celuloze, proteina i citozina.

2. Iz obnovljivih resursa: polimeri koji se dobiju pomoću nekih mikro organizama.

Tokom prezentacije, istaknuto je da je prema uređenosti regulative Japan na prvom mestu i da je najveći proizvođač aktivne i inteligentne ambalaže, zatim slede SAD i EU. U Evropskoj uniji na snazi je regulativa 450/2009. Statistika ukazuje da je u EU do 2020. godine došlo je do povećanja potrošnje 50% aktivne i inteligentne ambalaže, koja predstavlja sisteme ili takozvane „hvatače“ supstanci, koji utiču na kvarenje proizvoda.

Aktivna pakovanja mogu se podeliti na sistem hvatanja-smanjena kocentracije kiseonika, sistem hvatanja ugljen dioksida, vlage i antimikroba. Aktivne komponente inteligentnih pakovanja, mogu biti inkorporirane pomoću kesica, etiketa, filmova i premaza u zavisnosti od konstrukcije pakovanja. Kod aktivne ambalaže je tako konstruisan materijal da aktivno utiče na proizvod, koji je upakovan u određenoj sredini i sprečava kvarenje hrane i pametna ambalaža predstavlja sisteme, koji mogu sami da se hlade i sami da se greju u zavisnosti od potrebe.

Istraživanja ukazuju da se premazom može zameniti aluminijum i polietilen u kombinaciji sa papirom. „Upravo na ovim stavkama radi razvojno odeljenje „Tetrapaka“ i mislim da su došli već do prvih rezultata, tako da se nadam da će „Tetrapak“ u buduće biti potpuno degradivna vrsta materijala“, istakao je profesor.

Nanocelulozni film prvi put je proizveden u Finskoj, degradivan je i može da zameni polietilen. Pokazao je: odlična barijerna svojstva, mali % termičkog širenja, visok stepen elastičnosti, mogućnost smanjenja debljine folije, antimikrobne osobine, jedino što je ostalo da se ispita je kako se ova tehnologija koristi u određenim oblicima štampe, naglasio je profesor prilikom svoje sadržajne prezentacije.

Profesor Đorđević,  završio je izlaganje rečenicom: „Obožavam nanocelulozu i celulozu, verujem da je to zaista put da poboljšamo našu životnu sredinu i da dođemo do ambalažnih proizvoda, koji će očuvati proizvod i očuvati budućnost ove planete“.

Kompletno predavanje profesora dr Nenada Đorđevića, možete  pogledati u snimku konferencije na YT kanalu Ambipak magazin