Doinita Mihai, Tomra Systems: Depozitni sistem je jednostavan, ali je neophodno slaganje proizvođača, potrošača i države
Kako bi moderan depozitni sistem bio uspešan neophodno je ispoštovati četiri osnovna principa – performanse, lakoću, odgovornost proizvođača i integritet sistema. Svaki resurs se računa i može biti ponovo iskorišćen – Doinita Mihai, Tomra Systems
Da bi uopšte došlo do implementacije depozitnog sistema neophodno je krenuti od koncepta, a da bi on uspešno funkcionisao potrebno je slaganje svih učesnika u sistemu, počev od proizvođača, zatim potrošača, kao i države. O ključnim elementima modernog depozitnog sistema, na konferenciji „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“, govorila je Doinita Mihai, potpredsednica za odnose sa javnošću za Istočnu i Južnu Evropu, norveške kompanije Tomra Systems.
– Implementacija sistema podrazumeva sistem kaucije koji će biti iskorišćen i prihvaćen. Zatim se razgovara sa ekspertima na terenu, o inicijalnom dizajnu, sve sa ciljem postizanja sporazuma. Na kraju se radi zakonski i obavezujući nacrt i kreće direktno u implementaciju. Rekla bih da je depozitni sistem za povrat ambalaže veoma jednostavan. Pakovanje uključuje cenu depozita, odnosno kaucije čime se obezbeđuje da isto stigne do kapija onih koji će vršiti njegovu reciklažu. Jako je važno izgraditi poverenje potrošača, proizvođača, ali i komunicirati sa državom – objasnila je Mihai.
Poduhvat kompanije počeo je pre 50 godina. Tomra Systems je posvećen razvoju modela depozitnog sistema, nudi rešenja za pakovanja, ambalažu, sabiranje, reciklažu i broji preko 4.600 zaposlenih širom sveta.
– Kada je reč o sistemu vraćanja depozita, naš sistem jeste više od upravljanja tehnologijom. Zastupljeni smo na 60 tržišta sa jednokratnim kontejnerima u preko 50 hiljada radnji. Kao građani, svaki dan smo suočeni sa zagađenjem, a recikliranje je jedan od elemenata koji nas dovodi upravo na ovu konferenciju, sa ambicijom da se krećemo od linearne ka cirkularnoj ekonomiji. Neophodno je upravljanje ciljevima EU, a za to je potrebna i odgovarajuća infrastruktura – navodi Mihai.
Uspešni sistemi depozita zasnovani su na četiri osnovna principa – performanse, lakoća, odgovornost proizvođača i integritet sistema.
Reciklaža je problem u gotovo svim zemljama, prvenstveno prema sadržaju koji se reciklira. Preko 22 zemlje unapredilo je svoj sistem reciklomata, dok u Evropskoj uniji svaka zemlja hoće da uvede sistem depozita.
– Razlog zbog kog Vlade gledaju ka takvom rešenju jeste velika efikasnost depozitnog sistema. U Evropi se, u depozitnom sistemu, prikuplja više od 94% reciklažnog materijala. Međutim, nisu sve zemlje dostigle pun potencijal. Na primer, Nemačka je blizu 100%, dok Konektikat jedva stiže do 50%. Time se i postavlja pitanje zaštu su neki depoziti efikasniji od ostalih. Ono što smo saznali jeste da su uspešni sistemi depozita zasnovani na četiri osnovna principa – performanse, lakoća, odgovornost proizvođača i integritet sistema – ističe Mihai.
Kada je reč o performansama, ona navodi da je prvo pitanje na koje zakonodavac mora da odgovori, zapravo koja vrsta napitka može da se koristi i koji su to materijali koji će imati odgovarajuće karakteristike depozitnih kontejnera. Sa druge strane, neophodna je jednostavnost i težnja ka tome da se ambalaža vrati u istu prodavnicu u kojoj je i kupljena.
– Zasebno naplaćeni depoziti su preporučljivi, potrošači moraju da dobiju račun i razumeju koju cenu su platili za proizvod, a koju za depozit. Takođe, primetili smo da 10 centi motiviše potrošače da vrate ambalažu u kontejner – rekla je Mihai.
Sa druge strane, finansiranje sistema svelo se na odgovornost proizvođača. U Norveškoj postoji jako efikasan sistem u kom su zastupljene eko-motivisane ekološke naknade čime je ambalaža usklađena sa današnjim trendovima. Što je ekološki prihvatljivija ambalaža, to je manja naknada koja se plaća, dok deo finansiranja sistema dolazi iz reinvesticija. Kada se govori o sadržaju koji je podložan reciklaži, najbolja praksa u Evropi pokazuje da će sadržaj plastične boce biti neophodno izraditi od 30% recikliranog materijala, a do 2030. godine taj procenat će iznositi 50%, u novoj ambalaži.
Za kraj, Mihai je istakla da je neophodno propisati i određene zakonske kazne, ali se osvrnula i na situaciju u Republici Srbiji sa nadom da će depozitni sistem kad-tad zaživeti u našoj zemlji.
– Za one aktere koji ne poštuju pravila igre država mora da definiše jasne kazne, kako za nezakonite aktivnosti, tako i za neostvarivanje ciljeva. Naravno, nadamo se da će se Srbija malo pozabaviti ovim rešenjem koje će na kraju biti usvojeno. Čuli smo da ne postoji infrastruktura za prikupljanje otpada, ne postoji transparentnost kada je reč o podacima i da se recikleri suočavaju sa različitim problemima. Ponavljam da se Vlade različitih država bave ovim sistemom i žele ga upravo iz razloga što je to dokazan sistem koji funkcioniše u praksi – zaključila je Mihai.
Kompletno izlaganje pogledajte na linku Ambipak konferencija.
Naslovna fotografija: Jakov Simović
